Ако прислоните ухо уз тело своје заборављене гитаре верујем да ћете чути мелодију песме уз коју вам срце игра. Ако притом затворите очи верујем да ћете угледати лице које и данас волите иако је прошло ко зна колико времена. Ако се осмелите па засвирате……………..десиће се чудо које брише границе простора, времена и знаних нам сила дозвољавајући душама да се загрле изнад свега и заплешу у вртлогу праменова светлости далеких звезда ослобеђених чежње и бола. Можда ће вам засузити очи, можда ћете осетити дрхтаје који ће продужити ка следећем сну………………… Но сигуран сам да ћете осетити оно за чим сте жудели годинама а нисте могли јасно да дефинишете себи. Наравно овакви осећаји се огледају у вртлогу светлости далеких звезда па ће и особа чије лице сте угледали затворених очију осетити додир ваше душе не сумњајући у љубав и чудо настало из ништавила мисли које скоро непрекидно теку. Дакле пронађите свој заборављени инструмент у шуми обавеза и прислоните ухо…..
Мирослав Љ Ранковић
