DSC_1897

ЦАРУ ЦАРЕВО, БОГУ БОЖИЈЕ, ЗЕМУНЦИМА ЗЕМУН!

Чини ми се да нема дана а да не прошетам Земуном. Ходам крај Дунава, корачам степеницама на Гардош, Ћуковац и Калварију, спуштам се калдрмисаним улицама и уживам. Уживам мање него пре јер скоро да није прошла ни једна година а да нам није одузет по један део Земуна. Нема одавно биоскопа (Централ, Слобода и Јединство), Луткарског Позоришта, старих трговачких радњи, књижара, фабрика које су храниле на хиљаде породица. До скоро није било ни једне поставке у Завичајном Музеју. Урушавају се заштићени објекти. Нестало је на десетине кафана. Уступили су место монденским кафићима и ресторанима у које Вас увлаче хостесе а уредни ценовници и конобарима подсећају да су ту да би зарадили. Планери смишљају нове луке како би довели хиљаде путника са углађених крузера и напунили сваки преостали квадратни метар. Смишљају се нови паркинзи као и системи наплате. Ради се и размишља о свему осим о Земунцима. Нико да се запита које су њихове потребе? Да ли је неопходно да све улице (изузев једне и то делимично) буду широм отворене за саобраћај и паркинг? Да ли је паметно да је Земун буде једино место без Дома Културе?  Без летње сцене у најлепшим месецима године, без Фестивала, без класичног позоришта?

Некада град богате историје и културе, град у коме су се одржавали балови данас је прилагођен свима осим Земунцима. Саобраћајна бука је испунила сваки део па чак и лагуме који уместо да постану атракција поново одлазе у заборав. Не знам докле ће овако? Не знам да ли у Скупштини Општине седе Земунци или неки други? Не знам много тога али знам да је крајње време да се замислимо и запитамо докле?

Мирослав Љ Ранковић

Објављено од стране

Мирослав Љ Ранковић

Сликар, фотограф, писац, песник ....и неко ко уме да воли читавим бићем......