Мирис врућег сељачког хлеба

Понекад ми јутро донесе мирис врућег сељачког хлеба помешаног са димом из `лебне фуруне умешеног у маглини која из менталне слике прелази на јаву. Чујем бабине кораке, петла како пева и лишће старог ораха у симфонији природе једног шумадијског, од предака прослеђеног имања.

На лицу ми је осмех којим грлим Пенику и Мазу, два дивна авлијанера, другаре у игри и животу у коме сат служи само за декор старе комоде фарбане бабином руком у дивну пастелну зелену боју чијег се мириса и кутије јако добро сећам.

Зашао сам у године у којима простор и време не ограничавају ум. Слободно путујем на места која изгледа живе дубоко у мом срцу. Нису ми више потребни километри вожње већ само мрва мира огледана у нечињењу других. Занимљива зрелост закуца на врата сваком од нас негде после педесете и кроз ћелаво теме спаја са незнаним силама света за ког до тад само претпостављамо да постоји. Потребан је само један тртенут свести у коме ћемо се препустити и уживати у чулима распаљеним од некуд. Осећам загрљаје драгих ми људи и строге погледе сачињене од страхова и поноса протканих љубављу чији је једини мотив њихово и моје постојање.

„Једина мера успеха је трајање“. Парафразирам Слободана Селенића из романа „Очеви и оци“ буди ми наду у лепоту којом нас заогрће старење. Осмехујем се и даље………… Надам се да ћете и Ви?

На месту пољупца река

Знам да ћу те срести

Можда на ушћу

На месту пољупца река

Можда у једном меком заласку сунца

Знам, да ћу те срести

И гутати те погледом

Очи, усне,врат

Памет

Ћутаћу

Јер кад волим

Ћутим

Слушам и упијам

Светло

Из тебе

37312671_10213329606454842_738146913580220416_n

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Мирослав Љ Ранковић

cropped-204070295_10221439031985412_5714180680533285048_n.jpg

Неколико стихова

Два таласа

рођена у истом океану

саткана од снова

пловила су

издижући и спуштајући се

испод хоризонта

у времену које је текло.

Били су удаљени

а у неколико наврата јако близу један другог

и све тако до трена

у коме су постали једно

утапајући себе у снове.

 

11850517_817007905085650_3909931441127037939_o_817007905085650

 

Мирослав Љ Ранковић

cropped-204070295_10221439031985412_5714180680533285048_n.jpg

Негде далеко међу звездама записано је у једну среду

Негде далеко међу звездама записано је у једну среду да је мирис њене косе помиловао извесног………….и да су потекли стихови из његовог срца уливши се убрзо у дрхтаје струна гитаре који су одлазили у таласима и грлили становнике града у граду који баш никад не спава. Чудан је то град, чудни су то таласи нарочито када се измешају са таласима Дунава који од одласка мора Панонског милује лађе и обале заједно са дахом истока ког доноси Кошава додирујући све оне који крај њега ходају онако дубоко замишљени и сами у ноћи. Понеко од  замишљених застане и ослушне тај чудесни мирис опијајући се лепотом трена вреднијег од прохујалих  година. Поглед им одлута у дубине плишаног неба са ког светлуцају светови док се љуљају на таласима стварајући чаролију познату нам под именом љубав и скидајући копрену иза које се појављује вољени лик.  Од тог трена све је лакше и лепше, чулније и милије без обзира на даљину јер храбост превазилази сваку силу и димензију……

Поштовани пријатељи

У Земуну овако свакодневно бива јер град у граду никада не снива……

 

Мирослав Љ Ранковић

37312671_10213329606454842_738146913580220416_n