ГРАД У ГРАДУ ЗАГРЉЕН РЕКОМ КОЈИ МИРИШЕ НА ЉУБАВ И ЦВЕЋЕ

 

Постоји један град загрљен реком који мирише на љубав и цвеће. У њему је још увек могуће уживати у шетњи и цвркуту птица, хуку таласа и миловању ветра. Град на чијим се обалама гнездила и римска флота. Град који је био љубоморно чуван палисадама и шанчевима. Град у ког се улазило кроз скоро заборављене капије које су чували војници. Град Земун.
Некада понос чак и једног царства, силом прилика постао је општина давнашњег велеграда. Залуд. У Земуну чак и природни закони сасвим другачије делују па он већ 84. године живи као град у граду.
Једина сачувана амбијентална целина старог језгра на територији града Београда омогућава посетиоцима да заплове у прошлост и у њој уживају. Веома помажу и данашње кафане, нарочито њихови стални гости који несебично деле предања и легенде. Обавезно ће Вам поменути сада Већ бесмртне: Мику Дабижића и Бранка Најхолда, чије речи још увек претварају историју у љубав. Заиста у Земуну су сви опијени љубављу. Вољени су и воле. Сигуран сам да ће и Ваше срце уздрхтати већ на првом кораку. Довољно је само да закорачите. Можете стајати посматрати, шетати, пливати, веслати или певати ако Вас тонови тамбура измешани са хуком таласа покрену. Можете грлити, љубити и бити без страха ако сте нежни………….јер нежност у Земуну откључава сва срца нарочито у времену данашњем. Цене је даме, деца па чак и аласи-мајстори од струне. Можете посмтрати како се Ваша слика стапа са панорамом Земуна у огледалу Дунава измрешканом ситним таласима и љуљати се на њима у једном од чамаца који ће Вам открити не само нови поглед на Земун већ и на живот нудећи стазу ка срећи.
Чудне су Земунске стазе. Заиста чудне. Има широких, љубавних, стрмих, виоких, уских и поново љубавних. Последње се завршавају крај бунара. Многи су скривени немаром и небригом али још увек имају магисјко дејство на душу и срце. Не брините. Ако довољно дуго шетате сигурно ћете наћи бар на остатке старог бунара и чаролија може да почне. Застаните крај њега и ослушкујте. У трену у коме зачујете сасвим тихи хук воде љубав ће се разлити читавим телом допирући до срца до ког Вам је стало.

37517908_10213337606934849_8890911743891472384_n

Мирослав Љ Ранковић

22308954_545660122445556_6839127353927274942_n

Поклон – Роман Ранковић Љ Мирослава “Сара”

Поштоване даме, поштовани пријатељи

задовољство ми је да Вам поклоним свој роман “Сара” у пдф формату.

Ако Вам се допадне слободно напишите своје мишљење и пошаљите коментар.

 

Мирослав

Sara CIP 2015

Sara CIP 2015

 

Sara CIP 2015 (Кликните и преузмите бесплатно роман)

 

Мирослав Љ Ранковић

cropped-22308954_545660122445556_6839127353927274942_n.jpg

Земунска љубавна стаза

Поштовани пријатељи
Пре много зима и лета од једног слободан сам рећи чаробњака овдашњег сазнао сам за постојање љубавне стазе. Говорио је о њој све цаклећи очима иако је био у дубокој старости. Причу је чуо од свог учитеља и проверио ходајући љубавном стазом са својм изабраницом небројено пута. Стаза је делотворна од раног јутра у коме нежни сунчеви зраци пољубе Кулу па све док њена сенка не помилује звоник Николајевске цркве. Најбитније је закорачити на њу са старог степеништа које се са платоа Куле спушта ка Високој улици. Изабрану особу треба пустити да ужива у погледу и мирису који са Дунава обавија брег па чак и да сама одабере стазу којом ћете се спустити све до угла Синђелићеве и Његошеве улице на коме ће Вас сачекати стари бунар са великим точком. Иако га је зуб времена са људском небригом исцртао дубоким рељефом још увек је делотворан. Довољно је да на њега спустите руку док посматрате изабраницу Вашег срца или обрнуто и чаролија ће се десити…………………….Спојиће Вас за обичне смртнике невидљива сила допуштајући љубави да цвета………………….и све тако поштовани пријатељи до краја времена………………………….
Надам се да ову тајну нећете злоупотребити и да ћете је пренети неком чистог срца како би наставила свој пут усрећујући оне који за то нису сами имали времена и смисла?

Легенду записао
Миросла Љ Ранковић

37349375_10213329924742799_2335871496401977344_n

ЗЕМУН – ГРАД ЉУБАВИ

Вековни Град познат по алсима, крововима, брду, кајакашима, спортистима, занатлијама, трговцима и проводу. Изузетно леп ако га посматрате у вече док своју лепоту разлива по таласима Дунава који га љуби. У њему је још могуће слушати тишину и чути звекет тањира кроз отворене прозоре кућа. Једини град који још увек опстаје пред налетом модерних архитеката који зидају челиком и стаклом материјализујући своје визије будућности уз потпуно непознавање прошлости заборављајући на меру душе човека.
Једино су његови становници увек само Земунци. Немају другу припадност. Не занима их. Од 1934. године држава игнорише да је Земун био и остао град за све који живе у њему.
Град стверен од чежње и мудрости свих нација и вера које су га вековима насељавале и градиле препуштајући своју судбину његовој и судбини својих суграђана.
На Земунским крововима још увек је могуће видети уредне голубарнике и јата како их надлећу. Његови чамци се још увек граде од дрвета чистом љубављу за водом и брижљиво негују. Место у које су деценијама Београђани стидљиво долазили у провод који им је распаљивао срца и разгаљивао душу.
Град саграђен руком зидара који су опеку и камен везивали малтером и чистом љубављу. Још увек је могуће видети стотине фасадних украса како пркосе времену подсећајући на љубав којом су саграђени па чак и један сегмент зида који је чувао Контумац.
Земун је и град цвећа засађеног у земљу, саксије, жардињере и туфнасте лонце. Током пролећа, лета и доброг дела јесени обавијен је слаткастим мирисом мушкатли. Правим а не пластичним цвећем.
Земун је и град великих љубави од којих су многе крунисане браком који траје колико и љубавници. Земун је једини Град чији су становници сасвим несвесно распоредили куће да из ваздуха пут који их раздваја и повезује има облик срца.
Земун је град који има круну-Гардош. У њега ни данас не долази свако, већ само онај способан да воли и буде вољен.
Надам се да га и Ви доживљавате као и ја? Као град љубави!

Мирослав Љ Ранковић

cropped-22308954_545660122445556_6839127353927274942_n.jpg

37312671_10213329606454842_738146913580220416_n

ЗЕМУНСКИ БУНАРИ СПОМЕН ЉУБАВИ И ДАВНИХ ВРЕМЕНА

Да којим случајем постоји времеплов повели би Вас на путовање на сам крај 19, века, у живахан град саздан од љубави, град Земун. Шетали би заједно са Вама и уживали у погледу. Чудили би се Вама и запиткивали природу у жељи да сазнамо шта се у међувремену десило са њом?
Замислите поштовани слободни смо рећи пријатељи да угледате како тадашњи Земунци захватају воду ведром из Дунава, за који сећања кажу да је био плављи, и да је односе до својих кућа. Њу уз кишницу и воду банарица (плитких бунара) користе за кување, прање па чак након таложења и за пиће?! И све тако до хиљадуосамстотинадеведесет и неке….до часа у ком земунски добошар (ондашњи водитељ информативног програма) на раскрсницама улица не објави да градски физикус, лекар задужен за јавно здравље, Сава Недељковић забрањује да се дунавска вода користи за пиће. То је био једини начин да се спрече болести које су се преносиле прљавом и зараженом водом а бар је Земун у то доба памтио велике епидемије нарочито после честих и разорних полава.
На срећу тадашњи градски оци упознати са снабдевањем водом у суседном Банату заједно са напредним трговцима и занатлијама ангажују предузимача Ној-Шлос из Вршца који буши први бунар у дворишту стилске једноспратнице Земунске штедионице која је двориште делила са хотелом „Гранд“. Увидевши квалитет бистре и хладне воде 1896, године купују гарнитуру за бушење и ангажују инжењера Драгутина Крапуса који са неколико радника отпочиње бушење бунара. Први је изведен у парку са цевима пречника 62мм до дубине од 31 метра и све тако поштовани пријатељи још 144 пута. Монтирани су надземни делови са великим точком, решетке и високе луле. Град је просперирао као и ондашњи лекари који су превенцијом подигли ниво здравља. Бунари постају обавезна свратишта за све, чак омиљена јер се уз бистру воду добијао по који савет, вест или воћка из оближњег дворишта. Крај појединих попут печурака ничу и клупе за одмор а крај њих и многе љубави које су наставиле свој живот заједно несвесни места на којима су отпочеле.
Да би сачували од заборава свега неколико бунара који су запуштени покрећемо ову акцију у вери да ћете нам се придружити и заједно са нама учествовати у њиховој обнови како би сачували спомен на једно време и низ генерација којима дугујемо бар спомен.

Mирослав Љ Ранковић