Драга децо пре Вас су калдрмом београдске вароши шетала многа деца. Играли су се, учили, радили, читали, писали, певали и волели постајући добри и људи од части. Живели су баш онако као и њихови суседи а они баш као и време. Оно је заиста одрђивало много тога па су његове године називали кризним, лепим и богатим. Понеке године су биле ратне а понеке и родне. Баш све их је преживео народ живећи за децу и верујући у срећнију будућност.
Варошке породице биле су свакодн-евно окупљене око скромне трпезе и пећи у кухињи која се стално ложила. Разго-варали су и учили једни од других. Ко зна колико је само песама и прича сачувано и пренето разговором под светлом петролејке или свеће? Свака на тај начин испричана прича или изрецитована песма урезивала се право у срце сваког слушаоца па је могла да се понови безброј пута пружајући и другима шансу да исто учине.
Празника је било исто колико и данас али је радости било чини ми се много више. Сви су се радовали посети рођака и пријатеља и нешто богатијој трпези која је била у складу са годинама са почетка приче. Најлепши део сваког празника је било весеље, смех и љубав која је просто пленила сваког становника тада мале београдске вароши.
Поклони су били ретки али потребни. Поклањали су ципелице, капуте, капе па и рукавице. Ретка су била деца која су на поклон добијала играчке. Њих су правили најчешће сопственим ручицама по пројекту сопствене маште. Били су украшени идејама добронамерних другова и другарица. Заиста су такве играчке биле веома лепе и здраве јер су их правили од материјала са које су свакодневно користили.
Постојао један дан односно једна београдска ноћ у којој је баш свако дете добијало поклон. Ни једно дете до сада није успело да види дародавца јер је долазио у доба када је сан владао читавим градом. Била је то зимска ноћ светог Николе у којој је стизао да уђе баш кроз сваки оџак и у дечију чарапицу или на оделце остави поклон који ће им зацаклити очи и развући осмех. Била је то ноћ у којој се награђивала доброта детета и стварао мотив да буде још вредније и боље.
Јутро је доносило радост због поклона и тугу због сна који је савладао дете па није успело да види светог Николу како доноси поклоне. Помешана осећања у једном јутру баш као и низови осталих која ће искусити у животу.
Ако у својој топлој соби окупите породицу и испричате ову причу загрли-ћете их сопственим гласом пружајући нити право из срца и остварити везу са генерацијама које су живеле и које ће живети овде. Сећање на светог Николу можда право кроз оџак или отвор за вентилацију у његовој ноћи донесе поклоне и подсети Вас на време када су ваши родитељи и родитељи њихових родитеља били деца. Са њима ће Вас будите сигурни повезати узвишено осећање радости које је ништа друго него последица љубави коју су те старе генерације усмериле ка Вама који сте долазили. Урадите баш исто то генерацијама које ће доћи после Вас!
Мирослав Љ Ранковић
