Земунска бродска лука

У 18. и 19. веку Земун је био место од изузетног значаја за трговину и транзит на релацији Беч-Цариград. Све до оснивања аустријског Лојда копнени и водени пут су чинили једину сигурну везу за пренос писама, новца и робе. Занимљив је податак сачуван у Магистрату који говори да је с`почетка 19. века што на обали Земуна, што преко пута крај Црвенке дневно било укотвљено осамдесетак бродова чекајући утовар или истовар. Курирске лађе су се редовно заустављали у оба смера и прихватали писма, документе и новац. Све је паковано у дрвено буре и претоварано на курирску лађу на којој се све разврставало по адресама примаоца.

Поштовани читаоци

Живимо у вековном граду богате историје. Овакве приче служе само да нас подсете на занимљивости и људе . Уживајте………..

Земунске приче….

012
Oд 1934. године град Земун од самосталног града постаје општина града Београда. У то време је био привредно изузетно развијен и повезан речном луком , путевима и железницом са свим важним центрима. Уређене улице, зграде, паркови и шеталишта , Гимназија, биоскопи, простори за балове и остале догађаје којим је негована култура били су на понос свих становника. Верске заједнице баштиниле су лепе обичаје и окупљале вернике сабирајући љубав и одашиљући је ка небу и звездама. Живот је био хармоничан, људи толерантни а стандард далеко већи него данас. И све тако поштовани читаоци кроз време, Други рат, нову државу, нови поредак до почетка деведестих, санкција и демократске општинске власти.
Било је то доба у коме су редом затваране фабрике, трговине, биоскопи, позоришта, књижаре и све што је иоле вредело. Избеглице из разних крајева разбијене државе су надолазиле и насељавале град и његову околину. Никла су читава насеља заједно са храмовима који су неговали њихову културу. По први пут у историји Земуна нови становници не желе да се асимилују већ се понашају на исти начин као у местима из којих су дошли. То траје и данас па су Земунци постали реткост у сопственом граду.
Дивна обала претрпана је ресторанима, сплавовима и олупинама сваке врсте. Од старог шлепа па до хотела Југославија обала је потпуно закрчена. Сви имају уредне прикључке на струју и воду док фекалије изливају без икаквог пречишћивања у Дунав. Столови су им испуњени даноноћно гостима које то ни мало не занима, као ни чињеница да дунавска вода мирише на отворену канализацију. Иде живот. Путује кроз време односећи у заборав некад доминантне вредности па и људе који су их бележили .
Нови пристан ће довести нове туристе који ће прокрстарити крај споменика Астериксу, кроз старо језгро и нову тврђаву посматрајући Београд са Миленијумске куле и биће испраћени музиком. Њиховим водичима на памет неће пасти да помену неколико стихова Бранка Радичевића , да им усмере поглед ка Гардошу и испрачају причу о жутој кући из Сеоба великог Црњанског и гробовима ратника нађених крај куле. Неће споменути ни Исидору ни њена дела ни аласе, тамбураше, Тошу, браћу Мухар па ни градитеље чамаца, прву фабрику сатова, чоколаде…..трамвај, мост на палисадама. Причаће неке нове глобалне приче и покушати да продају неки од сувенира чији је век краћи од саме туре.
Поштовани читаоци не могу а да се не запитам куда иде Земун? Можда једним од путева свиле?
Можда сте се Ви запитали и знате одговор? Волео бих да ако знате поделите.
До скорог сусрета са Вама
Мирослав Љ Ранковић
12698234_10206306892851391_5138380991313010742_o

Вековни град

Вековни град познат по алсима, крововима, брду, кајакашима, спортистима, занатлијама, трговцима и проводу. Изузетно леп ако га посматрате у вече док своју лепоту разлива по таласима Дунава који га љуби. У њему је још могуће слушати тишину и чути звекет тањира кроз отворене прозоре кућа. Једини град који још увек опстаје пред налетом модерних архитеката који зидају челиком и стаклом материјализујући своје визије будућности уз потпуно непознавање прошлости заборављајући на меру душе човека.

Једино су његови становници увек само Земунци. Немају другу припадност. Не занима их. Од 1934. године држава игнорише да је Земун био и остао град за све који живе у њему.

1502281_645212338931875_2925228469502002633_o_645212338931875

Град стверен од чежње и мудрости свих нација и вера које су га вековима насељавале и градиле препуштајући своју судбину његовој и судбини својих суграђана.

На Земунским крововима још увек је могуће видети уредне голубарнике и јата како их надлећу. Његови чамци се још увек граде  од дрвета чистом љубављу за водом и брижљиво негују. Место у које су деценијама Београђани стидљиво долазили у провод који им је распаљивао срца и разгаљивао душу.

Град саграђен руком зидара који су опеку и камен  везивали малтером и чистом љубављу. Још увек је могуће видети стотине фасадних украса како пркосе времену подсећајући на љубав којом су саграђени па чак и један сегмент зида који је чувао Контумац.

Земун је и град цвећа засађеног у земљу, саксије, жардињере и туфнасте лонце. Током пролећа, лета и доброг дела јесени обавијен је слаткастим мирисом мушкатли. Правим а не пластичним цвећем.

Земун је и град великих љубави од којих су многе крунисане браком који траје колико и љубавници. Земун је једини Град чији су становници сасвим несвесно распоредили куће да из ваздуха пут који их раздваја и повезује има облик срца.

Земун је град који има круну-Гардош. На њега ни данас не долази свако већ само онај способан да воли и буде вољен.

Надам се да га и Ви доживљавате као и ја? Као једини град који нема алтернативу!

Мирослав Љ Ранковић

cropped-12698234_10206306892851391_5138380991313010742_o.jpg

Најстарији план Земуна

10478802_680097722110003_7922271178216261869_o_680097722110003

Најстарији план Земуна који историја познаје датира из првих деценија XVIII века. Уз пут који повезује Петроварадин са Београдом настаје Главна улица из које се издвајају остале. Аустрија заједно са Русијом (1737-1739) ратује против Турске и у одлучној битки код Гроцке је протерује из Србије. Не за дуго Турци враћају Београд а његово становништо у страху од освете и у жељи за напретком бежи. Део становништва предвођен Арсенијем IV Шакабентом одлази ка Вoјводини а део тог великог дела остаје у Земуну значајно увећавајући број становника. Баш у то доба Земун постаје главно место за трговински транзит на правцу исток-запад. У то доба Земун има двојну управу. Сачињавају је војне и феудалне власти. Војна власт откупљује феудалну Шенборново властелинство па Земун 1746. године постаје део Војне границе. Положај Земуна и жеља његове управе за развијањем економије и трговинских веза доводе до установљења скромне самоуправе. Земун 1749, године бива издвојен из апсолутне војне управе и проглашен слободним војним комунитетом. 1751. године оснива се  градска управа – Магистрат а град постаје стециште занатлија и трговаца.

Ради заштите града насеље се консолидује а варош ограничава палисадама и шанчевима. Географски положај Земун ограничава Дунав са северо-истока, северо-западно са лесним одсеком Гардоша и Ћуковца, југо-источно плавним тереном ка Сави  и југозападно према равници.

Мирослав Љ Ранковић

cropped-12698234_10206306892851391_5138380991313010742_o.jpg