Јутрос ме је ветар помиловао мирисом твоје коже
довољно да узлетим изнад облака и поздравим сунце
захвалан на постојању ………………….тебе……………….у равни емоција блиској мом срцу
у равни у којој путујем у сновиђењима у којима лепршају искре указујући на љубав …….
вишљу од мисли
вреднију од злата
паметнију од ума
једноставну
чисту
љубав
достојну да премости даљине и угледа себе у одразу северних облака на небу испреплетаног са одразом из твојих очију утеклом од сивила…………………..
Мирослав…………………….