У летњој вечери када небо поприми ватрене боје……………………..

У летњој вечери када небо поприми ватрене боје заљубљени чије очи упијају благодетно светло на самој линији хоризонта могу угледати усне вољене. Понеко сасвим чистог срца може их и окусити сопственим  ма колико били удаљени. Овај феномен траје колико и свет, од настанка. Ретки чаробњаци га описују попут чуда коме су присуствовали и препоручују онима које простор раздваја јер за разлику од простора време је исто ма где били и спојиво љубављу.

Поштовани пријатељи сигуран сам да познајете много заљубљених које простор раздваја. Испричајте им ову легенду и уживајте у њиховој срећи. Знаћете да су се усне додирнуле по сузи која ће канути из левог ока и срећи која ће им исијавати из очију………………………..

 

Мирослав Љ Ранковић

cropped-12698234_10206306892851391_5138380991313010742_o.jpg

32953080_1649491451837287_4180715389195386880_o

Београдска љубавна

Београдска љубавна

Ходао сам дуго мрачним тунелом

ка светлу

 све док нисам угледао њене очи.

Њено име је састављено из три слога.

 Мирисала је на зелени орбит.

Била је то једина жена без сенке.

У њеним очима сам угледао свој лик.

У даљини су треперила светла

одбијајући се о белину њеног осмеха,

таласи тонова су миловали њену плаву косу

а ја сам седео крај ње додирујући је лагано и радовао постојању.

 Било је то сасвим необично вече.

Напољу ледено а крај њеног срца врело.

Тај тренутак ће трајати вечно.

Да само знаш колико ми недостајеш?

 У тим очима сам видео свемир.

Волим те зато што си своја!

Нестајем, одлазим у плаветнило неба где ћу се растопити у боју

која ће пасти као кап на твоју косу сливајући се низ чело,

 крај ока до твојих усана.

Помислићеш да је то киша а то ћу бити ја!

Ноћ ће прекрити град својом тмином

а ја ћу лебдети на небу као звезда и осветљавати пут којим ходаш. Препознаћеш ме по раширеним рукама,

осмеху и очима из којих ће исијавати радост.

Мирослав Љ Ранковић

 

 

cropped-slj-1.jpg

Блаженство……….

Данашњи људи када чују за блаженство помисле на Хришћанство уз осмех јер реч сматрају за архаичну и залуталу у данашње време ограничено умом. Ретко ко се усуди да потражи објашњење и тумачење. Ретки који су се усудили убрзо сазнају да је блаженство стање ума и душе у коме је сваки страх одсутан. Још ређи који смогну времена да зароне бивају одушевљени сазнањем да је блаженство стање чисте љубави. Најчистије, без користи и икавих услова, вољне, жељене, сањане, искрене, истините ……………………………једине. Чисте попут реке на самом извору на коме блажени заиста живе. Има их у овом времену и лако их је видети уколико одбаците филтере ума у заборав и отворите очи и чула. До њих се стиже путем којим ће Вас водити духовник православни чувајући Вас све време од поднебесних и сила таме и зла. Неће дозволити да Вас на путу сколају мисли које ће будити жеље да утолите чула на начин који ће рађати нове мисли од којих ћете лебдети у вртлогу попут торнада без наде да угледате светлост и пригрлите мир. Ретки, заиста ретки ће сами доћи до ње и сачувати себе на путу непознатом у познато. На путу одакле смо једном кренули да би се искушени и измењени поново вратили чисти јер нам се таквима тамо радују. Испрљаћемо обућу, одело, косу и лице али ћемо их успут и чистити. Бићемо захвални на сваком труну праха и трену и молити за пут, путнике и оне који остају како би и они у једном трену спознали пут, путника и путовање путоказано у светом Јеванђељу сатканом у блаженству од чисте љубави.

 

Мирослав Љ Ранковић

cropped-22308954_545660122445556_6839127353927274942_n.jpg

_DSC6344

Европске вредности данас

Поштовани пријатељи

Превише често протеклих година се у свим медијима провлачи израт “Европске вредности”. Не могу а да не приметим да многи о овом појму не размишљају и доживљавају га баш као што им је сервиран: као нешто добро и лепо а и вредно. На жалост није ништа од тога.

Европа преко сто година фаворизује вишеструке стандарде и покорава мале народе чинећи од њих јефтину и покорну радну снагу. Једна правила важе за велику Немачку и Француску а сасвим другачија за све остале. Брегзит је чист доказ дешавања након схватања Британске владе да више није у стању да се у систему европских вредности избори за сопствени статус који би омогућио ширење тржишта и већу зараду за своје бизнисмене. Далеко гора ситуација је код осталих стим што немају снаге да се упусте у борбу против виртуелног Голијата који своју величину гради мутећи воду и искривљујући истину, историју и разум. Мали број лидера још мањих европских земаља који покушава да сачува национални идентитет трпи критике и мноштво других непријатности. Зарад чега? Зарад брисања историјских чињеница и довођења свих осталих у заблуду!

Сви који пишу на ову тему бивају проглашени за евроскептике. Сигурно ће и мене прогласити. Најискреније бићу још поноснији! Немам страха од њих и поносно на неки сасвим чудан начин говорим и пишем у духу светог владике Николаја Велимировића, Аве Јустина Поповића и свих оних који су прозрели Европу пре док је градила доктрину чији смо сведоци данас. Крим, Украјина, Шпанија, Каталонија, Косово и Метохија…………………………………………..уз кратко листање историјских чињеница потврђују све предходно написано. Разлике у сатницама, правима и условима запослења радника из различитих кругова прикључења такође потврђују све то.

Шта даље? Неговати сопствену културну и историјску баштину, веру и наду. Сачувати природне ресурсе, здраву храну и свест! Волети! И на крају помолити се Богу да ове муке што пре престану! Помолити се за здравље и памет и слободу сваког човека ма које националности био и добро отворити очи!

Говорите драги пријатељи слободно о нашим вредностима: поштењу, љубави, вери, породици, деци водама, земљи………………………………………………………………не престајте говорити јер кад тад истина ће победити……………

Мирослав Љ Ранковић

Неко ко мисли другачије

cropped-22308954_545660122445556_6839127353927274942_n.jpg

20190501_095837 (1)

Белешка из садашњости

Протутњаше колоне са заставама градом ког волим. Још увек одјекују гласови са разгласа. Ни Кошава им ништа не може. Надам се да ће их песак из Сахаре са кишом спрати из ваздуха? Можда и из етра?Ко зна?

Од када пратим дешавања на овим просторима и историју, а пратим одавно не памтим безумније време. С`једне стране опозиција са пуно предводника а са друге власт са једним, неприкосновеним који се за све, баш све пита. Са треће стране…………..да са треће стране оста народ. Грађани, сељаци, висока и ниска интелигенција и сви они који би да живе и раде. Који би да воле и буду вољени, да стичу, граде, уче па и моле…………………Неприметни су. Неприметни и позицији и опозицији изузев у ситуацијама у којима би и једни и други да их на пречац придобију за њихов пут. Узалуд. Узалуд их буде. Узалуд, јер када се они пробуде а пробудиће се,  Србија ће бити сасвим другачија и нова. Лустрирана, умивена и опрана од мириса прошлости јер ће и сада сасвим сигурно постати прошло. Не знам кад? Можда не знам ни где али знам да хоће. Надам се да ће неко бритке памети успети да народу пренесе поуку да не дозволи да се понови као што се понављало и понављало. Јова Јовановић Змај, Ђура Јакшић, Војислав Илић, Владислав Петковић Дис записаше поуке. Џаба. И они што их прочиташе не учинише ништа. Све је овде исто. Позиција, опозиција и та трећа страна којој са поносом припадам. Не мирим се и никада нећу да постајемо тржиште јефтине радне снаге, необразованих или дуално образованих радника, беземљаши и они који пристају да Метохија и Косово буду држава. Да црква ћути као и сви остали ………………….. Да забораве пет вековна звона буне, историју пре тога па и после. Не схватам како Немачка  условљава и ко признаје њен аутортитет након Великог и другог рата? Заиста. Не схватам. Не схватам како неко може да посматра затирање хиљаде храмова, манастира, црквишта и гробаља? Да ли је то дрскост? Можда горе од ње? Сигурно јесте.Ко то поштавани пријатељи и по коју цену може да живи и рађа на туђем гробљу?

А трећа страна ћути.Не гледа телевизију, не чита новине, не слуша вести на радиу. Ћути јер нема стомак за неистине и полуистине, нема никог ко ће је саслушати и нема  ни на изборима  за кога да гласа. Нема јер види, чује, јер размишља. И тако деценијама већ………..

Не могу а да се поново не запитам докле?

DSCF3590

Мирослав Љ Ранковић

Неко ко мисли другачије

cropped-22308954_545660122445556_6839127353927274942_n.jpg

Стари занати – Шеширџија

Поштовани пријатељи

До пре педесетак година било је немогуће срести гологлаву особу. Господа су носила шешире а радници и ученици капе. Даме такође. Кишобрана је било још од доба Моше Аврама ( XIX век) али за разлику од шешира нису били обавезни део гардеробе. У то доба Београд је обиловао шеширџијским и капаџијским радњама.Само у Балканској улици их је до скоро било неколико. Један од последњих који је радњу и занат наслеђивао генерацијама је “Анђелковић” који је и начин израде шешира поделио са нама у једној “Ноћи Музеја” пре неколико година. Читав процес израде шешира сам описао у роману “Сара” поможући својој јунакињи да на савремено модно тржиште изађе додајући детаљ неспорне елеганције.

Изашла је нешто раније из ризнице знања.  Лаганим ходом преко Славије и улице Кнеза Милоша пролазећи поред парка Мањеж стиже све до почетка Балканске улице. Ходала је полако пажљиво загледајући  излоге. Ушла је у један старински на чијем је стаклу стајао једва видљив натпис ” Шеширџија”.

Добар дан, изволите! Изговорио је прилично крупан продавац.

Добар дан и Вама! Желела бих  да  разговарам  са  мајстором или газдом.

Изволите, ја обављам и једну и другу дужност.

Драго ми је. Зовем се Сара Константиновић. Ја сам историчар уметности и бавим се креирањем одеће. Желела бих да купим неколико модела дамских шешира какви су ношени двадесетих година прошлог века.

Такве шешире млада дамо немам у понуди као ни остали који се баве овим занатом. Мислим да их не прааве ни кинези који убише све што се зове занатом у овој земљи. Уколико сте спремни да чекате и платите, наравно направићу их за Вас. Срећом, ја сам пета ген-ерација у овом послу и сачувао сам калупе свог пра пра деде који је  започео шеширџијски занат.

Наравно, да ћу Вам платити али бих волела да видим калупе и уколико је могуће присуствујем изради?

Показаћу Вам калупе, изволите поћи за мном. Мајстор је поведе иза завесе па низ ходник до једне веће дворишне просторије киселог мириса. У просторији је радила млађа мушка особа. 

Сине замени ме у радњи а ја ћу са госпођицом да покушам да направим један шешир.

Просторија је била окружена полицама на којима су стајали материјали, дрвени калупи и направљени шешири. На средини просторије стајао је велики дрвени сто на коме је био решо са скоро кипућом течношћу боје пепела. Мајстор дугачким рукама  са  једне  од  горњих  полица, извади дрвени калуп облика звона.

 –Ево Госпођице ово је један од калупа. Величина је стандардна и за данашње време и делује веће али због косе. Имам и нешто беж чоје па могу да Вам демонстр-ирам израду.

Радујем се, верујте!

Па када се радујете гледајте! У овом лонцу се налази тајни састојак растворен у води. У њега ћу умочити пр-едходно искројено парче чоје.

Мајстор је развио чоју и оцртао три облика слоб-одном руком гледајући у скоро избледели цртеж на калупу. Вешто их је исекао маказама сличним које је она наследила од баке. Навукао је на руке дубоке гумене рукавице и спустио чоју у лонац из кога је испааравала течност.

Све Вам је у осећају. Под прстима и рукавицом тачно осетим тренутак када је кувана.

У међувремену је расклопио калуп за кога се исп-оставило да је дводелни и да има и метални стезач очигледно кован од гвожђа.

Ево сад је време!

Извукао је комад чоје, исцедио га хитрим покретима руку, поставио преко доњег и навукао горњи калуп. Из платна је излазила пара стварајући облачиће изнад њихових глава. Мајстор је узео закривљени нож и вештим покретима обсекао материјал који  је прелазио преко  калупа.  Поново  је посегнуо ка полици и узео још два слична калупа. Отворио их и поновио поступак са кувањем чоје и затварањем калупа.

Реците ми од када се бавите креирањем?

Од прошле године. Знате вратила сам се из Канаде где су ме одвели када сам била дете. Сад живим у бакином стану и издржавам себе продајући своје креације ван граница ове земље. На почетку сам.  Надам се да ће ми Ваши шешири улепшати креације!

Верујте да једва чекам да радим. Погледајте сад.

Отворио је калуп и извукао први шешир. Био је предивног облика. Сара је стајала непомична са осм-ехом на лицу.

Сад ћу прошити ивицу.

Сео је за машину сличну Сариној, заменио конац поставивши калем боје крема као и мали калем испод плоче. Брзо је опшио ивицу шешира вешто мак-азама секући крајеве. Из кутије поред машине узео је траку нешто тамније нијансе, одмерио, забележио оловком и зашио. Навукао је на шешир а од другог комада направио цвет који је иглом зашио за траку па за шешир.

Изволите, пробајте!

Сара је нежно сакупила косу и ставила шешир. Мајстор је принео огледало гледајући благост њеног  осмеха.  Сара  се  окретала  дивила  и додиривала чоју а мајстор је завршио и преостала два. Одушевљење је би било све веће.

Надам се да сте задовољни?

Веома, чак одушевљена! Да ли имате и других боја?

Видите на полици. Могу наравно и да набавим само ми дајте коју желите и будите стрпљиви. Чоју набављам из Турске зато што је овде више нико не ради. Остале су ми само мале залихе.

Наравно! Даћу Вам боје које желим а Ви ми молим Вас реците цену да Вам платим за ова три.

Сматрајте да сте платили Вашим интересовањем. За следеће моделе видећемо колико ће коштати материјал а ја ћу Вам наплатити десет евра по шеширу који изра-дим. Надам се да Вам цена одговара?

Наравно, а ви молим Вас, наплатите свој рад.

Рекох Вам већ сте ми платили! Па ово није Канада, већ Србија у којој је некада нешто немогуће платити новцем!

Хвала Вам!

Запаковаћу Вам шешире а и поклонићу Вам једну кутиију од пресованог картона. Изволите. Она је једини правилни начин за чување. Штити их од прашине.

Хвала Вам! Ја ћу доћи за неколико дана са бројем потребних шешира и бојама.

Изволите, радоваћу се поново! …………………………………”  ( одломак из романа Ранковић Љ Мирослава “Сара“”)

cropped-20622311_10210783457162701_653765793394715131_n.jpg

 

cropped-slj-1.jpg

Мирослав Љ Ранковић

неко ко мисли другачије

37 36 35 34 33 32 31 30 29 28 27 26 25 24 23 22 21 20 19 18 17 16 15 14 13 12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1

39

 

 

 

 

 

 

 

Пуцкетава прича у 3 чина или прича на 33 обртаја

Београдска пролећна Кошава осим алергена у својим праменовима носи и честице љубави. Оне су драги пријатељи мање од Хигсовог Бозона за којим већ годинама упорно трагају у Церну. Лако их је приметити ако имате нежно срце.Најпре ћете осетити пријатну голицајућу топлину а потом и поглед чистих очију у који ћете урањати……али отом-потом.

Чин први

Пре игре

Корачао је лагано. У руци је носио кесу са грамофонским плочама све до кафеа у коме је волео да седи недељом. Познати конобар без питања је донео продужени експресо са топлим млеком и воду. Поздравили су се осмехом. Увијао је лагано цигарету миришући дуван. Срк експреса, паљење шибице и мирис. Мирис који се мешао са мирисом кафе обавијајући најпре њега а потом и све у блиском окружењу. Очи затворене окренуте ка сунчевим зрацима. Време, за њега, стало.

Освестила га је сенка. Заклонила је светло. Жмирткао је посматрајући њен лик.

-Здраво млада генерацијо!-изговорио је лагано.

-Здраво! Баш си маторац.-Изговори она.

-Изволи седи.“Добро дошла у још један од сумрака јучерашњих дана и ноћи“! Цитирам стихове мог друга Спалета.-Изговори он

-Боље те нашла на светлу дана!-Изговори она и седе наспрам њега.

-Да ли си расположена за кафу?

-Не! Више би ми пријао коктел.

-Наручићемо два!

Конобар је ускоро донео два коктела у којима су пливали листићи нане.

-Знаш одувек сам се питала како звуче ти црни кругови?

-Мислиш на плоче?

-Да.

-Звуче као љубав.-Изговорио је он огледајући се у њеним очима.

-Да. Баш као љубав. Како да не?

-Да ли си икад слушала музику која долази са плоче?

-Не.

-Да ли би волела да је чујеш?

-Па…..можда? Да.

-Пођи са мном. Близу је. Имам диван грамофон.

-Сад.

-Не баш сад. Кад попијемо коктел.

-Може………

Одшетали су. Мала, сасвим мала соба, Ветар који њише завесу, она, он, грамофон и……..пуцкетање. Села је на кревет испред кога су били велики високи звучници. Најпре је посматрала окретање плоче лагано подижући дланове ка небу а потом зажмурила. Деловала је као да се чуди све до друге песме на првој страни. Покретом руке позвала га је да седне до ње. У трећој песми приближала се њему да би у четвртој неким чудом своје руке налонила на његове.

Чин други

Игра

Руке су се преплитале, усне спајале и одвајале. Најпре је одлетела мајца а потом………..и остатак гардеробе. Нису приметили да је звук нестао па чак ни ветар који се напрасно појачао односећи завесу све до плафона. Били су једно у једном трену једне ветровите пролећне недеље испред звучника из ког је таласала музика.

Чин трећи

После игре

Окренуо је плочу. Поново је легао крај ње. Прсте леве руке умрсио је у њену косу. Десна рука је лебдела а усне………су записивале тонове по њеном телу. На тренутке је жмурила а на тренутке посматрала завесу која је виорила….. Потрајало је све до ноћи………….и траје још……..и трајаће………….до краја времена.

20622311_10210783457162701_653765793394715131_n

 

 

 

 

Мирослав Љ Ранковић

Неко ко мисли другачије

26961636_10211995997555453_311099463288688191_o