Скромни подаци говоре да се трговац и сапунџија Теодор Тоша Апостоловић са својом породицом доселио у Земун између 1765 и 1770 године. У Земуну је остао до смрти 1810. године. Богатство стечено трговином оставио је Земуну и Земунцима на корист и наук.
Легенда која се већ вековима препричава говори да је Теодор Тоша пред крај живота скоро ослепео. Једне ноћи уснио је сан у коме је лековита вода протицала испод његових винограда. Следећег дана се попео на брег и пустио буре да се слобдно котрља. На месту на коме се зауставило ископао је бунар чијом се водом умио и прогледао. Сведочења кажу да је бунар био непосредно поред данашњег Студентског града скоро тик уз данашњи ресторан Џакарта. И онда као и данас налазио се на путу за Бежанију који је касније у спомен на овог великог човека и добротвора назван по њему. Подаци говоре да је улица Тошин Бунар са најдужим стажом у Земуну. Једино је у току другог светског рата улица променила назив у Герингову.
Теодор Тоша Апостоловић је у једном периоду био и Председник црквене Општине Земун. Земуну и Земунцима даровао је тада Манастир светог архангела Гаврила а данас цркву која наставља свој живот пркосећи времену. Црква се налази у Земунском Градском парку, оази зеленила и дечије радости. Занимљиво је навести да се у једном периоду парк називао.
Надам се да ће Вам ова кратка прича о човеку и добротвору послужити као сјајам пример за вредност људског живота?
Мирослав Љ Ранковић
