Богојављенска ноћ

Крстовданска ноћ је протекла у љубавном жару Београдских ветрова. Прожимали су своје праменове милујући облаке који су летели са југа. Прихватали су пахуље у знак најаве родног лета и посипали их претварајући град у бајку. Заиста је тако изгледао са свим траговима који су откривали путање његових житеља. Усамљене скулптуре су добиле ново бело рухо као и дрвеће. Град се лагано будио дозвољавајући зори да открије хоризонт који се стопио са тлом. Једино су реке усталасале своја огледала претварајући се у слику космоса у којој су пахуље биле звезде. Посматрајући њихове маглине осећајући додир могуће је на трен отпловити у прве дане настанка. Заљубљени имају нарочит дар да у таквим сценама учествују уживајући. Заиста је Београд бајка чак и за Принцезе које нежним корацима исписују његову поему. Сјај њихових очију на далеко се види а и осећа. Уколико је усмерен ка облацима моћан је да их истопи пуштајући зраке сунца да милују оне које воле. Можда је и то разлог што се баш следеће, Богојављенске  ноћи небо над  Београдом отвара  на  трен  довољан  да жеља одлети  међу звезде које ће пошиљаоца обасјати чистом љубављу. Ноћ у којој ће сваки становник  ове вароши с`вером гледати у небо.

Ја ћу сигурно ноћас гледати у небо ка јединственој звезди коју волим а уверен сам да ће те је и Ви пронаћи уколико се усудите.

Потребна Вам је само чиста љубав!

 

Мирослав Љ Ранковић

22308954_545660122445556_6839127353927274942_n

 

Винил је поново ИН

Осамдесете године 20. века скоро да су потпуно однеле у заборав грамофоне и плоче. Остали су само код власника који су потпуно заборавили на њих и код  ретких заљубљеника у богати пуцкетави звук .

На срећу аудиофила  поново постају веома тражена роба. Нарочито код заљубљеника у квалитетан звук и оних које исти подсећа на време у коме су заиста уживали.

Замислите поштовани читаоци себе крај грамофона који лагано врти плочу са Вама омиљеном композицијом. Звук обогаћен лаганим пуцкетањем продире у срце, емоције грле читаво тело а ум левитира у пољима среће.

Протекле недеље сам обишао све продавнице нових и половних грамофонских плоча. За дивно чудо све су смештене у кругу двојке. Две продају половне, сачуване плоче а четири сасвим, сасвим нове. У продавницама нових плоча избор је веома скроман за разлику од цена које у потпуности прате светске. Најјефтинију нову плочу пронашао сам у Нушићевој улици у “Југотону” по цени од 1500 динара. Остале су скупље али плене по дизајну јер винил више није искључиво црне боје. Палета почиње од сасвим беле па до дивних комбинација претворених у слику која додатно украшава простор и појачава доживљај. Колекционарско издање свих албума “Бијелог Дугмета” уз богато илустровану књигу и раскошну кутију буди жељу за поседовањем без обзира на цену која достиже скоро половину просечне плате.

Пријатно изненађује љубазност прдаваца на свим местима која сам обишао као и спремност да пажљиво саслушају свако питање и веома стручно одговоре. Заиста сам јако поносан на те људе и њихову енергију.

Све у свему поштовани читаоци погледајте скривене кутке у вашим становима. Можда пронађете заборављени грамофон и плочу која ће Вас одвести у давно време. Можда Вас лепота звука измами у потрагу за неком новом која ће Вам испунити време радошћу?   Бићете свакако ин јер се винил поново враћа у употребу код оних који цене квалитетан звук.

 

Мирослав Љ Ранковић

 

И тако већ од постанка……………ка крају времена….

Најлепше речи икад забележене у читавој историји настале су под утицајем чисте љубави. Има их заиста много. Неке су свој живот продужиле у уџбеницима а поједине у разним љубоморно чуваним књигама подесећајући да је све трен.  За нас који бележимо скоро сваки дан оне су неизмерно богатство којим описујемо чаролију живота. Заиста неизмерно.

С`времена на време појави се магнет нечијег срца који једноствано привлачи магичне речи слагајући их без нашег ума. Једино што треба урадити је препустити се. Оне ће постати прича или песма а можда обоје.

Често такви чаробни сусрети не заврше, за право никада не доживе крај јер талас лепоте који се уздигао једноставно остане замрзнут у једном величанственом тренутку тик пре доказујући победу срца над умом.

Мирослав Љ Ранковић

 

Земунске приче….

012
Oд 1934. године град Земун од самосталног града постаје општина града Београда. У то време је био привредно изузетно развијен и повезан речном луком , путевима и железницом са свим важним центрима. Уређене улице, зграде, паркови и шеталишта , Гимназија, биоскопи, простори за балове и остале догађаје којим је негована култура били су на понос свих становника. Верске заједнице баштиниле су лепе обичаје и окупљале вернике сабирајући љубав и одашиљући је ка небу и звездама. Живот је био хармоничан, људи толерантни а стандард далеко већи него данас. И све тако поштовани читаоци кроз време, Други рат, нову државу, нови поредак до почетка деведестих, санкција и демократске општинске власти.
Било је то доба у коме су редом затваране фабрике, трговине, биоскопи, позоришта, књижаре и све што је иоле вредело. Избеглице из разних крајева разбијене државе су надолазиле и насељавале град и његову околину. Никла су читава насеља заједно са храмовима који су неговали њихову културу. По први пут у историји Земуна нови становници не желе да се асимилују већ се понашају на исти начин као у местима из којих су дошли. То траје и данас па су Земунци постали реткост у сопственом граду.
Дивна обала претрпана је ресторанима, сплавовима и олупинама сваке врсте. Од старог шлепа па до хотела Југославија обала је потпуно закрчена. Сви имају уредне прикључке на струју и воду док фекалије изливају без икаквог пречишћивања у Дунав. Столови су им испуњени даноноћно гостима које то ни мало не занима, као ни чињеница да дунавска вода мирише на отворену канализацију. Иде живот. Путује кроз време односећи у заборав некад доминантне вредности па и људе који су их бележили .
Нови пристан ће довести нове туристе који ће прокрстарити крај споменика Астериксу, кроз старо језгро и нову тврђаву посматрајући Београд са Миленијумске куле и биће испраћени музиком. Њиховим водичима на памет неће пасти да помену неколико стихова Бранка Радичевића , да им усмере поглед ка Гардошу и испрачају причу о жутој кући из Сеоба великог Црњанског и гробовима ратника нађених крај куле. Неће споменути ни Исидору ни њена дела ни аласе, тамбураше, Тошу, браћу Мухар па ни градитеље чамаца, прву фабрику сатова, чоколаде…..трамвај, мост на палисадама. Причаће неке нове глобалне приче и покушати да продају неки од сувенира чији је век краћи од саме туре.
Поштовани читаоци не могу а да се не запитам куда иде Земун? Можда једним од путева свиле?
Можда сте се Ви запитали и знате одговор? Волео бих да ако знате поделите.
До скорог сусрета са Вама
Мирослав Љ Ранковић
12698234_10206306892851391_5138380991313010742_o