Ознака: Мирослав Љ Ранковић

Захваљујући величанственом развоју технологије, масовности производње и употребе  фото-апарат је постао  доступан широким масама за фотографисање, често без потребе за било каквом дорадом и објављивање пре свега на електронским платформама. Процес снимања је поједностављен и аутоматизован до мере да се кориснику активност своди на кадрирање и притискивање тастера. Заиста исзузетна корист за све који желе да овековече простор и особе у времену па тако постану хроничари догађаја.

Дакле фотографисањем данас се може бавити свако са успехом који гарантује знање о снимању, обради фотографије и лично познавање естетике. На жалост већина таквих фотографа се учи на сопственим грешкама занемарујући доступну литературу, туторијале и електронске чланке што за последицу има поплаву изузетно лоших фотографија, портрета који не личе на себе и посматрачу не нуде ништа сем запрепашћења. Видан је и утицај таблоидних медија који публикују „смешне“ фотографије у жељи да обесмисле особе који су им предмет кампање.

Причу ћу почети портретом за који већина мисли да је фотографија главе која испуњава цео кадар? Портрет је јасна фотографија лица или особе (једног или множине) чији је циљ да прикаже јасан израз особе или особа које снимамо. Он може бити у пози или спонтан, обрађен или сиров али свакако треба да прикаже особу у природном ставу а ретко у покрету. За снимање портрета осим познавања естетских норми потребно је промислити о сцени, особи или особама те предвидети њихове потребе, циљ фотографисања и изабрати тренутак у коме су особе у ставу а не покрету те фотографисати. Од пресудне важности је процена светла у односу на особе и одређивање експозиције. Под претпоставком да се снима телефоном прескочићу причу о објектвивима. Након снимања више снимака потребно их је пажљиво прегледати те извршити бар аутоматске корекције контраста, боје и кадра тежећи златном пресеку. Тек тад уколико је сниматељ задовољан може да размисли о објављивању фотографије у електронским медијима које неће коштати материјално али свакако може особе са фотографије па и њега да и те како кошта нематеријално у смислу наношења велике штете угледу.

Како би се избегле наведене појаве предлажем сваком ко фотографише да се стално едукује почев од области фотографије па до историје уметности и сликарства у коме је обиље врхунских портрета који могу бити узор за даљи рад иако је разлика само у техници и врсти светла.

Снимајте тако да будете поносни на задовољство фотографисаних особа које ћете приказати у најбољем светлу. Снимајте тако да особа коју фотографишете не примети ваше присуство јер ће једино тако бити природна и опуштена. Снимајте фокусирајући се на лепоту и евентуално покрет који ће описати радњу. Интервенишите на снимку само када сте у стању да коригујете детаље који одвлаче пажњу посматрача са фокуса и ни за живу главу не објављујте неуспеле фотографије, не због вас већ да неби повредили особу коју фотографишете. Заборавите да постоје „свадбарски фотографи“ јер то што они чине није уметност ка којој нормални теже.

 

У нади да ћете сваки дан постајати све бољи фотографи

 

 

          Мирослав Љ Ранковић