Пуцкетава прича у 3 чина или прича на 33 обртаја

Београдска пролећна Кошава осим алергена у својим праменовима носи и честице љубави. Оне су драги пријатељи мање од Хигсовог Бозона за којим већ годинама упорно трагају у Церну. Лако их је приметити ако имате нежно срце.Најпре ћете осетити пријатну голицајућу топлину а потом и поглед чистих очију у који ћете урањати……али отом-потом.

Чин први

Пре игре

Корачао је лагано. У руци је носио кесу са грамофонским плочама све до кафеа у коме је волео да седи недељом. Познати конобар без питања је донео продужени експресо са топлим млеком и воду. Поздравили су се осмехом. Увијао је лагано цигарету миришући дуван. Срк експреса, паљење шибице и мирис. Мирис који се мешао са мирисом кафе обавијајући најпре њега а потом и све у блиском окружењу. Очи затворене окренуте ка сунчевим зрацима. Време, за њега, стало.

Освестила га је сенка. Заклонила је светло. Жмирткао је посматрајући њен лик.

-Здраво млада генерацијо!-изговорио је лагано.

-Здраво! Баш си маторац.-Изговори она.

-Изволи седи.“Добро дошла у још један од сумрака јучерашњих дана и ноћи“! Цитирам стихове мог друга Спалета.-Изговори он

-Боље те нашла на светлу дана!-Изговори она и седе наспрам њега.

-Да ли си расположена за кафу?

-Не! Више би ми пријао коктел.

-Наручићемо два!

Конобар је ускоро донео два коктела у којима су пливали листићи нане.

-Знаш одувек сам се питала како звуче ти црни кругови?

-Мислиш на плоче?

-Да.

-Звуче као љубав.-Изговорио је он огледајући се у њеним очима.

-Да. Баш као љубав. Како да не?

-Да ли си икад слушала музику која долази са плоче?

-Не.

-Да ли би волела да је чујеш?

-Па…..можда? Да.

-Пођи са мном. Близу је. Имам диван грамофон.

-Сад.

-Не баш сад. Кад попијемо коктел.

-Може………

Одшетали су. Мала, сасвим мала соба, Ветар који њише завесу, она, он, грамофон и……..пуцкетање. Села је на кревет испред кога су били велики високи звучници. Најпре је посматрала окретање плоче лагано подижући дланове ка небу а потом зажмурила. Деловала је као да се чуди све до друге песме на првој страни. Покретом руке позвала га је да седне до ње. У трећој песми приближала се њему да би у четвртој неким чудом своје руке налонила на његове.

Чин други

Игра

Руке су се преплитале, усне спајале и одвајале. Најпре је одлетела мајца а потом………..и остатак гардеробе. Нису приметили да је звук нестао па чак ни ветар који се напрасно појачао односећи завесу све до плафона. Били су једно у једном трену једне ветровите пролећне недеље испред звучника из ког је таласала музика.

Чин трећи

После игре

Окренуо је плочу. Поново је легао крај ње. Прсте леве руке умрсио је у њену косу. Десна рука је лебдела а усне………су записивале тонове по њеном телу. На тренутке је жмурила а на тренутке посматрала завесу која је виорила….. Потрајало је све до ноћи………….и траје још……..и трајаће………….до краја времена.

20622311_10210783457162701_653765793394715131_n

 

 

 

 

Мирослав Љ Ранковић

Неко ко мисли другачије

26961636_10211995997555453_311099463288688191_o

Време нежности

Деценијама већ читаво човечанство жури заборављајући на највредније врлине. Једна од најлепших а скоро заборављених је нежност. Толико потребна свима нарочито онима који журе. Сви је заиста радо прихватају заборављајући да је пруже другима па и себи. Замислите поштовани пријатељи само колико глас или додир могу да буду нежни? Колико само могу да опусте? Колико могу да испуне душу и срце? Колико помажу да се осетимо живим и пожељним?

Сви волимо. Заиста. Неко мање, неко више. Не могу а да се не запитам да ли волимо на прави начин? Да ли показујемо своја осећања нежно да би они које волимо то осетили на најдивнији могући начин? Посматрајући свет око себе не могу да не приметим колико смо огрубели. Осећања која имамо показујемо на кратко, у брзини, довољно да постанемо груби. Сигуран сам да нико не жели да буде груб као и да већина није свесна да журба господари њима уместо они временом. Сигуран сам да свако од нас може да се промени. Довољна је само свест. Застаните, успорите, освестите и постаните нежнији него што сте били до сад. Пред вашим очима ће се стварати савим нови, нежнији и лепши свет достојан људског бића. А једном? Када постанете мајстор нежности сви ће бити поносни на Вас. Толико поносни да ће нежност постати Ваш алат за стварање ужтка и радости.

Желим Вам поштовани пријатељи додир нежан попут латица цвећа, говор, мелодичан и мек и поглед толико благ да баш сваком, па и вама буде драг!

DSCF4739

Мирослав Љ Ранковић

неко ко мисли другачије

cropped-22308954_545660122445556_6839127353927274942_n.jpg