На светог Саву

Давних седамдесетих година када сам ја био мали а свет велик први пут сам рецитовао јавно. Моја бака која је и била идејни творац тог наступа је користила реч деклемовао. Било је то у јутру светог Саве који се празновао по ретким кућама и Храмовима. Сећам се снега и пута уз који је свитало све до мени тада велике цркве. Сећам се и деце која су била радосна и рекао бих сад, уплашена од света који је испуњавао простор омеђен загарављеним иконама. У једном тренутку сасвим напред поставили су сто, крај њега столицу на коју је ступила једна девојчица. Приметио сам њене румене образе и погледе присутних које је придржавао поносни осмех. Након неког времена сам и ја коракнуо ка столици и нечијим великим рукама подигнут на сто. Рецитовао сам исто као и данас:

 

„Где год има српско дете
Венац славе данас плете,
Где се српски пише, збори
Тамо свећа данас гори.
Где су српске цркве, школе,

Данас Српчад Бога моле,

Да им пружи руку свету,
Да достигну жељну мету.

Славе деца школску славу
Царског сина – Светог Саву.
Лица су им пуна миља,
Јер Светац их благосиља.“

 

      Нисам добио аплауз али сам сигурно хиљаду пута помилован или пољубљен по челу. Не сећам се како сам сишао са стола али знам да од тог тренутка за своју баку нисам био више само обично дете, већ  неко…………………….. и ето, том стазом корачам и данас и рецитујем баш као и тад из срца.

_DSC9435 copy

Мирослав Љ Ранковић

cropped-204070295_10221439031985412_5714180680533285048_n.jpg

На месту пољупца река

Знам да ћу те срести

Можда на ушћу

На месту пољупца река

Можда у једном меком заласку сунца

Знам, да ћу те срести

И гутати те погледом

Очи, усне,врат

Памет

Ћутаћу

Јер кад волим

Ћутим

Слушам и упијам

Светло

Из тебе

37312671_10213329606454842_738146913580220416_n

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Мирослав Љ Ранковић

cropped-204070295_10221439031985412_5714180680533285048_n.jpg