Мирис врућег сељачког хлеба
Понекад ми јутро донесе мирис врућег сељачког хлеба помешаног са димом из `лебне фуруне умешеног у маглини која из менталне слике прелази на јаву. Чујем бабине кораке, петла како пева и лишће старог ораха у симфонији природе једног шумадијског, од предака прослеђеног имања. На лицу ми је осмех којим грлим Пенику и Мазу, два дивна авлијанера, другаре у игри и животу у коме сат служи само за декор старе комоде фарбане бабином […]