Понекад пожелим
Понекад пожелим да лицем целим зароним у твоју косу и удахнем дубоко како бих трен спојио са низом будућих у сфери немерљивих сила несхватљивих умовима чији таласи се боје и преклапају у етеру.
Понекад пожелим да лицем целим зароним у твоју косу и удахнем дубоко како бих трен спојио са низом будућих у сфери немерљивих сила несхватљивих умовима чији таласи се боје и преклапају у етеру.
Знам да ћу те срести Можда на ушћу На месту пољупца река Можда у једном меком заласку сунца Знам, да ћу те срести И гутати те погледом Очи, усне,врат Памет Ћутаћу Јер кад волим Ћутим Слушам и упијам Светло Из тебе Мирослав Љ Ранковић
Ходао сам дуго мрачним тунелом
ка светлу
све док нисам угледао њене очи.
Њено име је састављено из три слога.