DSCN2941

Веровали или не пре четрдесетак година у Београду је постојало  неколико стотина књижара и папирница више него данас. Љубазни и начитани књижари процењивали су сваког купца и усмеравали га ка књигама које је желео. Тадашњи стандард се огледао и у сјајним повезима сабраних дела највећих писаца који су заиста били јако тражени. Тих година било је и књижара које су продавале дела на страним језицима. Најпознатија је била „Југословенска књига“ смештена у палати „Албанија“, на почетку улице Кнеза Михајла. Књиге на страним језицима биле су смештене у подруму палате који је у свако доба био испуњен купцима. Уживао сам у мирису хартије и листању луксузних издања посвећених уметности. Често сам и куповао, наравно од џепарца који је био сасвим довољан за живот и поклоне себи и блиским пријатељима.

Чини ми се да није било прометније улице у којој није било бар неколико ризница књига. Радова књижара у Призренској улици имала је увек испуњен излог са новим издањима из новог црвеног или плавог кола. Нолит је крај нових наслова ређао оне на попусту приступачне баш сваком џепу а Српска Књижевна Задруга настављала традицију штампајући и увезујући деценијама у исти класични повез. Било је то време у коме је Сајам књига трајао 365 дана у години. Било је то време у коме су се читали највећи писци са читаве планете свуд и на сваком месту: од аутобуса до плаже.

Било је то време у коме је свако академско звање гарантовало мудрост носиоца. Била је то нека друга земља и изгледа неки сасвим други људи……………..

 

Мирослав Љ Ранковић

12698234_10206306892851391_5138380991313010742_o

Бескрајни временски круг

DSC_0354

          Бескрајни  временски круг

       Будућност је дошла. Увукла се као љубавник остављајући прошлост времену ком припада. Ја сам седео прекрштених ногу, усправих леђа држећи чашу кроз чији су се нектар преламали зраци сунца које је залазило. За собом је остављало честице које су пламтеле од љубави бојећи небо. Хладиле су се и стапале попут љубавника улазећи у сан у тренутку у коме се варош будила нежним светлом расипајући га по савском огледалу. Месец је каснио али не и звезде које су лагано палиле небо мешајући своје честице  са оним у огледалу. Реченица живота је текла својим током а ја сам јој додао још један знак интерпункције баш у трену у коме су се капи винског нектара распалиле рецепторе укуса. Значио је лепоту у реченици која је настављала даље, одлазећи у бескрај.

          Такве су Београдске летње вечери укусне и топле, пуне чулних и вантелесних сензација баш као и љубав којом су проткане. Она је чаролија која пише и слика мојим рукама право из душе остављајући записе на папиру или платну које ће неко драг купити и некуд однети, можда и у вечност која је прескочила попут  старог  сата  крај  времена. Ја ћу остати да упијам благодетно светло све док ме нежни талас виолинских тонова не позове ка чаролији јутра или ноћ не отме од себе и нежним корацима спусти до сна у коме ћу изгубити себе.

      Бескрајни временски круг, ја на њему у смеру живота попут детета на рингишпилу насмејан и ведар пркосећи судбини уживам препуштен таласима емоцијама које изазване постојањем долазе.

         Буђење прекида сан а прија ми само ако ме додирне баршунаста кожа коју љубим и миришем прекривајући ми лице влатима косе попут Дунавске виле над вировима страсти које ћу походити попут истраживача. И све тако на истом временском кругу у смеру живота долазећи на место са ког сам предходне вечери пошао уз укус емоција који расте ка новом кругу.

Мирослав Љ Ранковић

cropped-20622311_10210783457162701_653765793394715131_n.jpg

 

 

 

Европске вредности данас

Поштовани пријатељи

Превише често протеклих година се у свим медијима провлачи израт “Европске вредности”. Не могу а да не приметим да многи о овом појму не размишљају и доживљавају га баш као што им је сервиран: као нешто добро и лепо а и вредно. На жалост није ништа од тога.

Европа преко сто година фаворизује вишеструке стандарде и покорава мале народе чинећи од њих јефтину и покорну радну снагу. Једна правила важе за велику Немачку и Француску а сасвим другачија за све остале. Брегзит је чист доказ дешавања након схватања Британске владе да више није у стању да се у систему европских вредности избори за сопствени статус који би омогућио ширење тржишта и већу зараду за своје бизнисмене. Далеко гора ситуација је код осталих стим што немају снаге да се упусте у борбу против виртуелног Голијата који своју величину гради мутећи воду и искривљујући истину, историју и разум. Мали број лидера још мањих европских земаља који покушава да сачува национални идентитет трпи критике и мноштво других непријатности. Зарад чега? Зарад брисања историјских чињеница и довођења свих осталих у заблуду!

Сви који пишу на ову тему бивају проглашени за евроскептике. Сигурно ће и мене прогласити. Најискреније бићу још поноснији! Немам страха од њих и поносно на неки сасвим чудан начин говорим и пишем у духу светог владике Николаја Велимировића, Аве Јустина Поповића и свих оних који су прозрели Европу пре док је градила доктрину чији смо сведоци данас. Крим, Украјина, Шпанија, Каталонија, Косово и Метохија…………………………………………..уз кратко листање историјских чињеница потврђују све предходно написано. Разлике у сатницама, правима и условима запослења радника из различитих кругова прикључења такође потврђују све то.

Шта даље? Неговати сопствену културну и историјску баштину, веру и наду. Сачувати природне ресурсе, здраву храну и свест! Волети! И на крају помолити се Богу да ове муке што пре престану! Помолити се за здравље и памет и слободу сваког човека ма које националности био и добро отворити очи!

Говорите драги пријатељи слободно о нашим вредностима: поштењу, љубави, вери, породици, деци водама, земљи………………………………………………………………не престајте говорити јер кад тад истина ће победити……………

Мирослав Љ Ранковић

Неко ко мисли другачије

cropped-22308954_545660122445556_6839127353927274942_n.jpg

20190501_095837 (1)

Белешка из садашњости

Протутњаше колоне са заставама градом ког волим. Још увек одјекују гласови са разгласа. Ни Кошава им ништа не може. Надам се да ће их песак из Сахаре са кишом спрати из ваздуха? Можда и из етра?Ко зна?

Од када пратим дешавања на овим просторима и историју, а пратим одавно не памтим безумније време. С`једне стране опозиција са пуно предводника а са друге власт са једним, неприкосновеним који се за све, баш све пита. Са треће стране…………..да са треће стране оста народ. Грађани, сељаци, висока и ниска интелигенција и сви они који би да живе и раде. Који би да воле и буду вољени, да стичу, граде, уче па и моле…………………Неприметни су. Неприметни и позицији и опозицији изузев у ситуацијама у којима би и једни и други да их на пречац придобију за њихов пут. Узалуд. Узалуд их буде. Узалуд, јер када се они пробуде а пробудиће се,  Србија ће бити сасвим другачија и нова. Лустрирана, умивена и опрана од мириса прошлости јер ће и сада сасвим сигурно постати прошло. Не знам кад? Можда не знам ни где али знам да хоће. Надам се да ће неко бритке памети успети да народу пренесе поуку да не дозволи да се понови као што се понављало и понављало. Јова Јовановић Змај, Ђура Јакшић, Војислав Илић, Владислав Петковић Дис записаше поуке. Џаба. И они што их прочиташе не учинише ништа. Све је овде исто. Позиција, опозиција и та трећа страна којој са поносом припадам. Не мирим се и никада нећу да постајемо тржиште јефтине радне снаге, необразованих или дуално образованих радника, беземљаши и они који пристају да Метохија и Косово буду држава. Да црква ћути као и сви остали ………………….. Да забораве пет вековна звона буне, историју пре тога па и после. Не схватам како Немачка  условљава и ко признаје њен аутортитет након Великог и другог рата? Заиста. Не схватам. Не схватам како неко може да посматра затирање хиљаде храмова, манастира, црквишта и гробаља? Да ли је то дрскост? Можда горе од ње? Сигурно јесте.Ко то поштавани пријатељи и по коју цену може да живи и рађа на туђем гробљу?

А трећа страна ћути.Не гледа телевизију, не чита новине, не слуша вести на радиу. Ћути јер нема стомак за неистине и полуистине, нема никог ко ће је саслушати и нема  ни на изборима  за кога да гласа. Нема јер види, чује, јер размишља. И тако деценијама већ………..

Не могу а да се поново не запитам докле?

DSCF3590

Мирослав Љ Ранковић

Неко ко мисли другачије

cropped-22308954_545660122445556_6839127353927274942_n.jpg

Запловимо ка ……………љубави кроз ………….

Историја нас ако је мало боље проучимо извештава да су сва прошла времена и раздобља била тешка. Најтежа су дакако она у којима су владеле епидемије и ратови. Сазнајемо да је фашизам искорењен као и комунизам па и капитализам каквог га познајемо. Преостао је једино либерализам који се непрестано трансформише па одавно не личи на себе. Можда у будућности добије неко ново име или префикс? Чини ми се да је непознат и непредвидљив свима ако искључимо веровање у теорије завере којима су многи склони.

Ако провучемо реч љубав кроз предходно поменути либерализам добићемо прагматичност и још неколико интересних дијагноза. Остаће чини ми се само донекле родитељска, брачна и ретка пријатељска. Све остале ће се сакрити под себичну којој је искључиви циљ задовољење појединца. Многи ће бити драги и мили само до задовољења интересних потреба ………. Знам да се  и Ви поштовани пријатељи чудите чуду баш као и ја и да покушавате да у том чуђењу бар наслуте разлоге настанка. Чини ми се да већина лежи у медијима ма шта подразумевали под њиховим називом. Искривљеност истине, наметање, обмана, пласирање лажи, директан маркетинг или оно што називају инфлуенсер рекламом. Читава наука која за циљ има да обмане и створи незадрживу потребу а све за новац и неког ко жели да задовољи себе. Конфузно али искрено.

 Не могу а да се не запитам шта радити? Шта радити у оваквом окружењу? Не читам новине чак од скоро ни додатке посвећене култури. Не читам ни листове за младе јер се и у њих уселила политика са све причама које су непотпуне или искривљене попут слике која се огледа на таласима. Покушавам колико ми биће дозвољава да љубављу загрлим све око себе па чак  и преко мрежа како их данас називају да допрем даље. Покушавам. Некад са мало а некад и са мало више успеха. Све ми је теже да са неким поделим мисли о овој и сличним темама. Не само да не желе да их чују већ не желе ни да их летимично погледају. Опијени су и умртвљени, згађени и згрожени продуктима маркетинга. Заборавили су на све. На све осим на себе. Остале су им жеље да задовоље……………….себе и тако задовољени желе још више ……..и још више. Ретки, заиста ретки живе како нам и доликује па често желе да задовоље друге, ближње и у тој работи потпуно забораве на себе. Они имају моћ љубави и вере. Скоро заборављене вере коју од настанка па чак и много пре настанка религија носимо у себи у сопству у генима у светлу па и води. Откривају је у тишини, у учењу, спознају и бивају радосни.  Знање је данас постало моћ. Моћ већа но икад. Моћ која враћа достојанство а све на крилима љубави под плаштом вере.  Вере која чини чуда. Чуда у односу на науку. Науку која може да се избори са слањем човека на Месец, сателита у орбити, података са краја на крај али не и са мислима које разурају. Мислима сатканим од страха и скривених порука из реклама које доспевају чак и у снове. А просто је. Просто за оне који знају. За оне који имају моћ. А моћ је у љубави и……..вери……А у вери постоје они изнад , они толико чистог срца да могу…………..да за њих тајне не постоје…………ни маске……………………….  Сетите се драги пријатељи Старца Тадеја. Сетите се и ишчитајте његове мисли. Пронаћићете их у записима дивних бића ту крај или недалеко од Вас. И ? Добићете путоказ за пловидбу у Вашој малој ораховој љусци у коју ће стати сви које волите и пловићете ка светлу радосни………………

_DSC6786

Мирослав Љ Ранковић

Неко ко мисли другачије…

cropped-22308954_545660122445556_6839127353927274942_n.jpg