Понекад пожелим
Понекад пожелим да лицем целим зароним у твоју косу и удахнем дубоко како бих трен спојио са низом будућих у сфери немерљивих сила несхватљивих умовима чији таласи се боје и преклапају у етеру.
Tag: poezija ljubavna
На месту пољупца река
Знам да ћу те срести Можда на ушћу На месту пољупца река Можда у једном меком заласку сунца Знам, да ћу те срести И гутати те погледом Очи, усне,врат Памет Ћутаћу Јер кад волим Ћутим Слушам и упијам Светло Из тебе Read more about На месту пољупца река[…]
У САВРШЕНОМ НЕСАВРШЕНСТВУ
Негде у васиони заклоњене маглинама две душе су се непрекидно приближавале. Смерност пута давала им је вера стварајући наду у праведност исхода и исходишта који су у стварности били сила, невидљива сила која је закривљавала светлост из њихових очију и усмеравала у тачку у догледу недогледног поља прошараног светлошћу звезда изнад и испод хоризонта, у Read more about У САВРШЕНОМ НЕСАВРШЕНСТВУ[…]
Београдска љубавна
Ходао сам дуго мрачним тунелом
ка светлу
све док нисам угледао њене очи.
Њено име је састављено из три слога.