Укулеле – инструмент за уживање

Поштовани пријатељи

Човечанство је одавно убира благодети индустријске револуције и технолошког развоја. Ма како блесаво звучало данас нам је доступно готово све. Времена до душе немамо на претек али зато имамо прилику да га квалитетно искористимо не заборављајући да и даље учимо ма колико година имали.  Верујем да је већина Вас у младости желела да засвира неки од инструмената чије сте тонове и извођаче обожавали? Верујем да и данас уживате у музици па Вам предлаже да одвојите мало новца и времена за јединствен ужитак.

Пре четрдесетак година од родитеља добио сам гитару. Још увек се сећам мириса дрвета и звука ненаштимованих металних струна. Срећом живео сам у крају из ког су потекли врхунски музичари који су данас веома активни на домаћој музичкој сцени па сам и учио од њих. Они су убрзо запловили у професионалне музичке воде а ја у „реалан“ живот остављајући гитару у углу собе.

Временом сам записивао речи које су се низале у реченице и стихове, штампао књиге и наступао на разним промоцијама и сценама. Пратили су ме дивни музичари издижући речи музиком понекад све до облака. Наравно нису увек били доступни нарочито за припрему наступа па је све било брзо и помало кусо посмтрајући са моје тачке све до трена у коме се на фиду телефонског екрана појавила девојка са малим жичаним инструментом, сличном гитари. Био је то укулеле или „бува која скаче“, инструмент који су португалски морнари понели на Хаваје ни мало свесни да ће постати основни инструмент њихове националне музике који че крајем двадесетог века преплавити свет. Убрзо сам набавио један сасвим мали сопран, потом тенор па концерт и на крају баритон који ме је вратио у свет гитара.

Било ми је потребно мање од 5 минута да засвирам  прву мелодију од два акорда. Звук који је допирао из мале резонантне кутије ме је грлио а додир прстију са струнама и дрветом  миловао попут девојке у летње вече. Захваљујући дивним ентузијастима који несебично деле своје лекције на популарној мрежи напредовао сам баш онолико колико сам времена посвећивао свирању и учењу које се у музици никад не завршава. Било је заиста толико лепо да сам свирао свакодневно савлађујући ритмове и мелодије које су ми се допадале и на чудесан начин пристајале уз стихове.

95383254_10218318884103665_2112885998508572672_o

Најфасцинантнији је осећај блаженства који долази с`временом и који је најсличнији осећају који се рађа у молитви или медитацији. Осећај лакоће  при коме нестају световне димензије времена заједно са мислима. Период чисте радости, одмора и оног што нас чини поносним што смо људи. Да не останем себичан уверавам Вас да ће и Ваше окружење уживати. Тражиће да свирате и понављате мелодије, певаће уз њих а и уздисати понекад.

Заиста Вам од срца препоручујем да набавите укулеле. Саветујем да почнете од концертне величине инструмента, да изаберете дрвени инструмент и уживате јер живот је један и нема репризу .

Препоручујем да потрагу за инструментом започнете у Беомелоди продавници јер продају инструменте азијског произвођача flight који су савршене израде, коректне цене и заштите  у облику елегантне торбе коју ћете моћи да носите са собом.  Уз инструмент ћете добити и књижицу са основним акордима и ритмовима а и љубазан савет дивне власнице.

Заиста радо се враћам у продавницу јер одише љубављу, тоновима и мирисом дрвета.

Надам се да ћете размислити о овој идеји јер ће Вам сигурно употпунити и обогатити живот!

 

Мирослав Љ Ранковић

78679779_10217011518540343_5578184364472139776_o

 

Бескрајни временски круг

DSC_0354

          Бескрајни  временски круг

       Будућност је дошла. Увукла се као љубавник остављајући прошлост времену ком припада. Ја сам седео прекрштених ногу, усправих леђа држећи чашу кроз чији су се нектар преламали зраци сунца које је залазило. За собом је остављало честице које су пламтеле од љубави бојећи небо. Хладиле су се и стапале попут љубавника улазећи у сан у тренутку у коме се варош будила нежним светлом расипајући га по савском огледалу. Месец је каснио али не и звезде које су лагано палиле небо мешајући своје честице  са оним у огледалу. Реченица живота је текла својим током а ја сам јој додао још један знак интерпункције баш у трену у коме су се капи винског нектара распалиле рецепторе укуса. Значио је лепоту у реченици која је настављала даље, одлазећи у бескрај.

          Такве су Београдске летње вечери укусне и топле, пуне чулних и вантелесних сензација баш као и љубав којом су проткане. Она је чаролија која пише и слика мојим рукама право из душе остављајући записе на папиру или платну које ће неко драг купити и некуд однети, можда и у вечност која је прескочила попут  старог  сата  крај  времена. Ја ћу остати да упијам благодетно светло све док ме нежни талас виолинских тонова не позове ка чаролији јутра или ноћ не отме од себе и нежним корацима спусти до сна у коме ћу изгубити себе.

      Бескрајни временски круг, ја на њему у смеру живота попут детета на рингишпилу насмејан и ведар пркосећи судбини уживам препуштен таласима емоцијама које изазване постојањем долазе.

         Буђење прекида сан а прија ми само ако ме додирне баршунаста кожа коју љубим и миришем прекривајући ми лице влатима косе попут Дунавске виле над вировима страсти које ћу походити попут истраживача. И све тако на истом временском кругу у смеру живота долазећи на место са ког сам предходне вечери пошао уз укус емоција који расте ка новом кругу.

Мирослав Љ Ранковић

cropped-20622311_10210783457162701_653765793394715131_n.jpg

 

 

 

Богојављенска ноћ

Крстовданска ноћ је протекла у љубавном жару Београдских ветрова. Прожимали су своје праменове милујући облаке који су летели са југа. Прихватали су пахуље у знак најаве родног лета и посипали их претварајући град у бајку. Заиста је тако изгледао са свим траговима који су откривали путање његових житеља. Усамљене скулптуре су добиле ново бело рухо као и дрвеће. Град се лагано будио дозвољавајући зори да открије хоризонт који се стопио са тлом. Једино су реке усталасале своја огледала претварајући се у слику космоса у којој су пахуље биле звезде. Посматрајући њихове маглине осећајући додир могуће је на трен отпловити у прве дане настанка. Заљубљени имају нарочит дар да у таквим сценама учествују уживајући. Заиста је Београд бајка чак и за Принцезе које нежним корацима исписују његову поему. Сјај њихових очију на далеко се види а и осећа. Уколико је усмерен ка облацима моћан је да их истопи пуштајући зраке сунца да милују оне које воле. Можда је и то разлог што се баш следеће, Богојављенске  ноћи небо над  Београдом отвара  на  трен  довољан  да жеља одлети  међу звезде које ће пошиљаоца обасјати чистом љубављу. Ноћ у којој ће сваки становник  ове вароши с`вером гледати у небо.

Ја ћу сигурно ноћас гледати у небо ка јединственој звезди коју волим а уверен сам да ће те је и Ви пронаћи уколико се усудите.

Потребна Вам је само чиста љубав!

 

Мирослав Љ Ранковић

22308954_545660122445556_6839127353927274942_n