Европске вредности данас

Поштовани пријатељи

Превише често протеклих година се у свим медијима провлачи израт „Европске вредности“. Не могу а да не приметим да многи о овом појму не размишљају и доживљавају га баш као што им је сервиран: као нешто добро и лепо а и вредно. На жалост није ништа од тога.

Европа преко сто година фаворизује вишеструке стандарде и покорава мале народе чинећи од њих јефтину и покорну радну снагу. Једна правила важе за велику Немачку и Француску а сасвим другачија за све остале. Брегзит је чист доказ дешавања након схватања Британске владе да више није у стању да се у систему европских вредности избори за сопствени статус који би омогућио ширење тржишта и већу зараду за своје бизнисмене. Далеко гора ситуација је код осталих стим што немају снаге да се упусте у борбу против виртуелног Голијата који своју величину гради мутећи воду и искривљујући истину, историју и разум. Мали број лидера још мањих европских земаља који покушава да сачува национални идентитет трпи критике и мноштво других непријатности. Зарад чега? Зарад брисања историјских чињеница и довођења свих осталих у заблуду!

Сви који пишу на ову тему бивају проглашени за евроскептике. Сигурно ће и мене прогласити. Најискреније бићу још поноснији! Немам страха од њих и поносно на неки сасвим чудан начин говорим и пишем у духу светог владике Николаја Велимировића, Аве Јустина Поповића и свих оних који су прозрели Европу пре док је градила доктрину чији смо сведоци данас. Крим, Украјина, Шпанија, Каталонија, Косово и Метохија…………………………………………..уз кратко листање историјских чињеница потврђују све предходно написано. Разлике у сатницама, правима и условима запослења радника из различитих кругова прикључења такође потврђују све то.

Шта даље? Неговати сопствену културну и историјску баштину, веру и наду. Сачувати природне ресурсе, здраву храну и свест! Волети! И на крају помолити се Богу да ове муке што пре престану! Помолити се за здравље и памет и слободу сваког човека ма које националности био и добро отворити очи!

Говорите драги пријатељи слободно о нашим вредностима: поштењу, љубави, вери, породици, деци водама, земљи………………………………………………………………не престајте говорити јер кад тад истина ће победити……………

Мирослав Љ Ранковић

Неко ко мисли другачије

cropped-22308954_545660122445556_6839127353927274942_n.jpg

20190501_095837 (1)

Белешка из садашњости

Протутњаше колоне са заставама градом ког волим. Још увек одјекују гласови са разгласа. Ни Кошава им ништа не може. Надам се да ће их песак из Сахаре са кишом спрати из ваздуха? Можда и из етра?Ко зна?

Од када пратим дешавања на овим просторима и историју, а пратим одавно не памтим безумније време. С`једне стране опозиција са пуно предводника а са друге власт са једним, неприкосновеним који се за све, баш све пита. Са треће стране…………..да са треће стране оста народ. Грађани, сељаци, висока и ниска интелигенција и сви они који би да живе и раде. Који би да воле и буду вољени, да стичу, граде, уче па и моле…………………Неприметни су. Неприметни и позицији и опозицији изузев у ситуацијама у којима би и једни и други да их на пречац придобију за њихов пут. Узалуд. Узалуд их буде. Узалуд, јер када се они пробуде а пробудиће се,  Србија ће бити сасвим другачија и нова. Лустрирана, умивена и опрана од мириса прошлости јер ће и сада сасвим сигурно постати прошло. Не знам кад? Можда не знам ни где али знам да хоће. Надам се да ће неко бритке памети успети да народу пренесе поуку да не дозволи да се понови као што се понављало и понављало. Јова Јовановић Змај, Ђура Јакшић, Војислав Илић, Владислав Петковић Дис записаше поуке. Џаба. И они што их прочиташе не учинише ништа. Све је овде исто. Позиција, опозиција и та трећа страна којој са поносом припадам. Не мирим се и никада нећу да постајемо тржиште јефтине радне снаге, необразованих или дуално образованих радника, беземљаши и они који пристају да Метохија и Косово буду држава. Да црква ћути као и сви остали ………………….. Да забораве пет вековна звона буне, историју пре тога па и после. Не схватам како Немачка  условљава и ко признаје њен аутортитет након Великог и другог рата? Заиста. Не схватам. Не схватам како неко може да посматра затирање хиљаде храмова, манастира, црквишта и гробаља? Да ли је то дрскост? Можда горе од ње? Сигурно јесте.Ко то поштавани пријатељи и по коју цену може да живи и рађа на туђем гробљу?

А трећа страна ћути.Не гледа телевизију, не чита новине, не слуша вести на радиу. Ћути јер нема стомак за неистине и полуистине, нема никог ко ће је саслушати и нема  ни на изборима  за кога да гласа. Нема јер види, чује, јер размишља. И тако деценијама већ………..

Не могу а да се поново не запитам докле?

DSCF3590

Мирослав Љ Ранковић

Неко ко мисли другачије

cropped-22308954_545660122445556_6839127353927274942_n.jpg