Јутрос ме је ветар помиловао  мирисом твоје коже

довољно да узлетим изнад облака и поздравим сунце

захвалан  на постојању ………………….тебе……………….у равни емоција  блиској мом срцу

у равни у којој путујем у сновиђењима у којима лепршају искре указујући на љубав  …….

вишљу од мисли

вреднију од злата

паметнију од ума

једноставну

чисту

љубав

достојну да премости даљине и угледа себе у одразу северних облака  на небу испреплетаном са одразом из твојих очију  утеклом од сивила…………………..

Мирослав…………………….