Ретки градови су попут Београда саздани на ушћу двеју великих река испуњених животом. Из њих пијемо воду, ловимо рибу, слушамо пој птица и користимо их још увек за одливање комуналних вода.  Иако свакодневно посматрмо пловидбу страних крузера само се ретки усуђују да их искористе за пловидбу, љуљање на таласима и бескрајно уживање какво вода пружа.  Још ређе су фирме које организују крстарења у каквим-таквим пловилима пружајући бар на трен прилику да онима који воле а немају могућности уживају. Све досадашње иницијативе па чак и ретке покренуте нису опстале.  За разлику од градова у Холандији и Француској који су од пловидбе њиховим рекама направили рај за становнике и туристе ми своје терамо од обала преграђујући реке од обала и људи плутајућим објектима.

Надам се да ће неко некад увидети да су реке извор живота на којима људи треба да уживају а луке места сусрета култура ?

Мирослав Љ Ранковић