Ако се усудите да………..

Ако прислоните ухо уз тело своје заборављене гитаре верујем да ћете чути мелодију песме уз коју вам срце игра. Ако притом затворите очи верујем да ћете угледати лице које и данас волите иако је прошло ко зна колико времена. Ако се осмелите па засвирате……………..десиће се чудо које брише границе простора, времена и знаних нам сила дозвољавајући душама да се загрле  изнад свега и заплешу у вртлогу праменова светлости далеких звезда ослобеђених чежње и бола.  Можда ће вам засузити очи, можда ћете осетити дрхтаје који ће продужити ка следећем сну………………… Но сигуран сам да ћете осетити оно за чим сте жудели годинама а нисте могли јасно да дефинишете себи. Наравно овакви осећаји се огледају у вртлогу светлости далеких звезда па ће и особа чије лице сте угледали затворених очију осетити додир ваше душе не сумњајући у љубав и чудо настало из ништавила мисли које скоро непрекидно теку. Дакле пронађите свој заборављени инструмент у шуми обавеза и прислоните ухо…..

 

Мирослав Љ Ранковић

cropped-cropped-12698234_10206306892851391_5138380991313010742_o.jpg

IMG_20210719_101714567

Блаженство……….

Данашњи људи када чују за блаженство помисле на Хришћанство уз осмех јер реч сматрају за архаичну и залуталу у данашње време ограничено умом. Ретко ко се усуди да потражи објашњење и тумачење. Ретки који су се усудили убрзо сазнају да је блаженство стање ума и душе у коме је сваки страх одсутан. Још ређи који смогну времена да зароне бивају одушевљени сазнањем да је блаженство стање чисте љубави. Најчистије, без користи и икавих услова, вољне, жељене, сањане, искрене, истините ……………………………једине. Чисте попут реке на самом извору на коме блажени заиста живе. Има их у овом времену и лако их је видети уколико одбаците филтере ума у заборав и отворите очи и чула. До њих се стиже путем којим ће Вас водити духовник православни чувајући Вас све време од поднебесних и сила таме и зла. Неће дозволити да Вас на путу сколају мисли које ће будити жеље да утолите чула на начин који ће рађати нове мисли од којих ћете лебдети у вртлогу попут торнада без наде да угледате светлост и пригрлите мир. Ретки, заиста ретки ће сами доћи до ње и сачувати себе на путу непознатом у познато. На путу одакле смо једном кренули да би се искушени и измењени поново вратили чисти јер нам се таквима тамо радују. Испрљаћемо обућу, одело, косу и лице али ћемо их успут и чистити. Бићемо захвални на сваком труну праха и трену и молити за пут, путнике и оне који остају како би и они у једном трену спознали пут, путника и путовање путоказано у светом Јеванђељу сатканом у блаженству од чисте љубави.

 

Мирослав Љ Ранковић

cropped-22308954_545660122445556_6839127353927274942_n.jpg

_DSC6344