Авала! Планина крај Београда. Планина коју је волела и поштовала једна од најстаријих култура – Винчанска. Из њене утробе експлатисала је цинабарит и руменило руде разносила по читавом тадашњем, њима знаном свету. Лаганим кораком као и знање за које су са путовања доносили право благо. Од шкољки до опсидијана све раширених руку показујући пријатељство.
Давне 1935. године у Београду је живело 290000 становника што је пет зарез пет пута мање него данас. За веровали или не је да је баш те године у Београду било 162 књижаре или бар два пута више него данас. Највећа књижара тог доба је била Геце Кона која је издавала и продавала уџбенике. Књиге за народ највише је продавала књижара Томе Јовановића и Вујића, популарне књижара „Славија“ а техничке „књижара Божидара […]
Поштовани пријатељи Деценијама већ живим у и са Земуном. Корачам његовим улицама, седим на његовим обалама и бележим оловком, камером, фото-апаратом, кистом па и стиховима све оно што ми додирне срце. Уживам у осмесима и дугим разговорима са свима које познајем или упознајем. Мислим да не постоји ни једна стопа коју нисам сагледао па чак ни идеја коју нисам чуо. Радујем се лепоти, здрављу и срећи. Још увек тугујем за људима који […]
Када са Гардоша осмотрите панораму Земуна угледаћете безбројне опеке од којих је сазидан Земун. Од ње су зидане куће, цркве, ограде па чак и зид који је у доба Аустрије чувао град од кога је остао сасвим мали траг. Траг довољан да помислимо на важност тада непроцењивог материјала справљаног вредним рукама и печеног у ватри и највеће опекаре у Земуну: Браћу Јеловац. Данас један парк на Калварији носи име по њима иако […]