Најстарији план Земуна који историја познаје датира из првих деценија XVIII века. Уз пут који повезује Петроварадин са Београдом настаје Главна улица из које се издвајају остале. Аустрија заједно са Русијом (1737-1739) ратује против Турске и у одлучној битки код Гроцке је протерује из Србије. Не за дуго Турци враћају Београд а његово становништо у страху од освете и у жељи за напретком бежи. Део становништва предвођен Арсенијем IV Шакабентом одлази ка Вoјводини а део тог великог дела остаје у Земуну значајно увећавајући број становника. Баш у то доба Земун постаје главно место за трговински транзит на правцу исток-запад. У то доба Земун има двојну управу. Сачињавају је војне и феудалне власти. Војна власт откупљује феудалну Шенборново властелинство па Земун 1746. године постаје део Војне границе. Положај Земуна и жеља његове управе за развијањем економије и трговинских веза доводе до установљења скромне самоуправе. Земун 1749, године бива издвојен из апсолутне војне управе и проглашен слободним војним комунитетом. 1751. године оснива се градска управа – Магистрат а град постаје стециште занатлија и трговаца.
Ради заштите града насеље се консолидује а варош ограничава палисадама и шанчевима. Географски положај Земун ограничава Дунав са северо-истока, северо-западно са лесним одсеком Гардоша и Ћуковца, југо-источно плавним тереном ка Сави и југозападно према равници.
Мирослав Љ Ранковић
