Драги људи

У прилици сам да вам говорим о богатству, о оном што јесте за све оне који стварају уметност и уживају у њеним делима. Свако ко живи испод бескрајног плавог круга у прилици је да ствара и ужива у оквирима чула, свог интересовања интензитетом нескривене љубави. Довољан је за почетак трен и идеја којој ћемо препустити себе. Стварање и уживање у својим или делима које је неко створио или ствара на праве никакву разлику. Бескрајно уживају и једни и други у процесима који се непрестано прожимају превазилазећи границе ентитета. Верујем да ни једно дело никада није завршено већ препуштено другим срцима која ће кроз дожвљаје наставити даље све у времену које је ток бескрајни. Још увек памтим свој поглед из детињства  на фотографију Дубровника објављеног на великом листу календара коју сам посматрао толико да сам се стопио са призором осећајући топлину поднебља, звук таласа и мирисе. Још увек памтим трен у коме сам утонуо у приповедање Црњанског у роману Код Хиперборејаца ирзронивши тек сутредан. Још увек памтим лебдење на стиховима Мевлане Џелалудина Румија, Тагореа, Јесењина и Арсена Дедића. Још увек памтим и доживљавам неколицину филмова, композиција и стрип табли и уживајући бескрајно и дан данас.

За разлику осталих богатстава ово нам нико не може узети, отети и уситнити. Чак и када се не бавимо њиме оно се увећава и повремено излива кроз осмехе, мир и речи.

Зато драги људи наставите да богатите себе јер тако богатите оне које волите и сваког са ким ће се ваши путеви додирнути.

 

 

Мирослав Љ Ранковић