Поштовани пријатељи
Деценијама већ живим у и са Земуном. Корачам његовим улицама, седим на његовим обалама и бележим оловком, камером, фото-апаратом, кистом па и стиховима све оно што ми додирне срце. Уживам у осмесима и дугим разговорима са свима које познајем или упознајем. Мислим да не постоји ни једна стопа коју нисам сагледао па чак ни идеја коју нисам чуо. Радујем се лепоти, здрављу и срећи.
Још увек тугујем за људима који су отишли у онај чистији, вечни свет и дивим се делима које су оставили за собом. Никада нећу заборавити љубав Бранка Најхолда и Мике Дабижића. Љубав према Земуну и Земунцима. Љубав према историји и баштини времена које је протекло попут дунавске воде. Надам се да ће оба великана слободан сам рећи Земуна ускоро добити спомен како би нараштаји који долазе имали узор у њиховим племенитим делима и животима?
Драги пријатељи
Земуну данас највише недостаје култура живљења. Њено огледало су чисте улице, уредни паркови, библиотеке, позоришта, биоскопи, спортски терени, љубазност продаваца па и угоститељски објекти. Чамци, пристани, цвеће, плажа па и свест која ће нас подсећати на обавезу да не прљамо и не загађујемо и оно мало природе и духа, оно мало што нам је остало. Познајем Вас све довољно да знам да је то и те како могуће.
Чини ми се да промена мора да започне од свих нас појединачно и то од личног примера. Следећа најважнија ствар коју морамо да урадимо је да изаберемо одборнике који ће представљати визију нашег Земуна у Скупштини Општине Земун. Колико видим потпуно смо занемарили тај дуг према себи и граду ког толико волимо. Да нисмо, знали би много пре шта ће, због чега и како радити у Земуну? Не би реконструисали оно што не треба. Не би са неколико канти фарбе обележавали нове паркинг зоне и пунили касу јавног предузећа већ би бринули о свој средини на примерен начин. Не би правили тргове који ником не користе јер се сем „Лета на Гартдошу“ нико не бави културом Земуна. Чак и Завичајни Музеј ретко служи својој сврси. Неби се свакодневно питали и чудили чињеници да Земун већ дуго нема Дом Културе? Било би сасвим другачије драги пријатељи када неби гласали за партије и коалиције већ за наше суграђане достојне поверења и срца повезаног са Земуном.
Не знам колико има времена до следећих избора? Једино знам да је потребно да већ сад размишљамо о њима и људима које треба предложити или им треба предложити да нас представе, да представе вољу Земуна на месту на коме се о његовој судбини одлучује. Без страначких боја, укуса и без једноумља које карактерише данашњицу. Без оних који само критикују а са онима који имају идеју, истрајност и веру да могу јер хоће. Нека нас воде идеје а не самопроглашене вође.
Земун пре свега житељима Земуна па потом туристима. Једино тако ћемо уместо прегласне музике поново слушати дечији смех из дворишта, цвркут птица, хук дунавских таласа и Кошаву………………
Мирослав Љ Ранковић
Неко ко мисли другачије
