Скромни подаци говоре да се трговац и сапунџија Теодор Тоша Апостоловић са својом породицом доселио у Земун између 1765 и 1770 године. У Земуну је остао до смрти 1810. године. Богатство стечено трговином оставио је Земуну и Земунцима на корист и наук. Легенда која се већ вековима препричава говори да је Теодор Тоша пред крај живота скоро ослепео. Једне ноћи уснио је сан у коме је лековита вода протицала испод његових винограда. Следећег […]
Јединственост Земуна видна је и по постојању духа који га прожима и чува. Тако је од његовог настанка. Није га могуће видети али и те како јесте осетити. Не морате бити Земунац . Довољно је да прошетате Земуном и уверићете се у његову моћ.
Најстарији план Земуна који историја познаје датира из првих деценија XVIII века. Уз пут који повезује Петроварадин са Београдом настаје Главна улица из које се издвајају остале
Веровали или не пре четрдесетак година у Београду је постојало неколико стотина књижара и папирница више него данас. Љубазни и начитани књижари процењивали су сваког купца и усмеравали га ка књигама које је желео.
Будућност је дошла. Увукла се као љубавник остављајући прошлост времену ком припада. Ја сам седео прекрштених ногу, усправих леђа држећи чашу кроз чији су се нектар преламали зраци сунца које је залазило. За собом је остављало честице које су пламтеле од љубави бојећи небо. Хладиле су се и стапале попут љубавника улазећи у сан у тренутку у коме се варош будила нежним светлом расипајући га по савском огледалу. Месец је каснио али не и звезде које су лагано палиле небо мешајући своје честице са оним у огледалу. Реченица живота је текла својим током а ја сам јој додао још један знак интерпункције баш у трену у коме су се капи винског нектара распалиле рецепторе укуса. Значио је лепоту у реченици која је настављала даље, одлазећи у бескрај.