Скадарска улица од 500 корака

Најчувенија боемска улица у Београду, позорница најбољих оркестара градске музке, омиљена дестинација странаца и заљубљених живи весело свој други век.  Њена калдрма памти овдашње великане чија су се дела усадила у днк нашег народа настављајући да живе заједно са њим. На 500 корака стиснуле су се једна школа, неколико стамбених зграда, једна банка, један напуштен тржно-пословни центар, неколико на далеко чувених галерија, кућа Ђуре Јакшића, чесма и мноштво угоститељских објеката сваке врсте. Најпознатији су по својим оркестрима, услузи и отвореним баштама у којима је могуће уживати исто као у баштама старих београдских дворишта у укусима, мирису и звуцима који милују. Ту је и неколико пијачних тезги испуњених сувенирима и остацима старих времена са насмејаним и веселим продавцима.

Од увек је Скадарска имала своје маскоте: гатаре, добошаре, глумце и песнике који су своје стихове пуштали низ улицу и Кошаву. Има их и данас као и Жику Обретковића који својом шареном торбицом дочекује и испраћа радознале погледе.

У рано јутро поједини још увек чују звук воде која се из бунара прелива у велико пиварско буре и дреш содаџије из подрума велике Скадарлије. Чујем их и ја као и глас великог Моме Капора који у ухо бисте Ђуре Јакшића шапуће искајући мало плаве боје којом ће насликати своју девојку……………….

48

На стотом кораку гледано од врха могуће је срести потпуно умазане пролазнике који чврсто држе лепињу испуњену кајмаком и гулашом који се цеди падајући на  ципеле и калдрму. Толико су обузети укусом да не примећују чак ни на трен свет око себе све спуштајући се до прве крагне пива којим ће утолити жеђ.

И све тако драги пријатељи од раног јутра па до следећег из године у годину из века у век ……………….живи наш Београд, живео нам заувек!

 

Мирослав Љ Ранковић

cropped-12698234_10206306892851391_5138380991313010742_o.jpg

 

Прича о Тоши и његовом бунару

Скромни подаци говоре да се трговац и сапунџија Теодор Тоша Апостоловић са својом породицом доселио у Земун између 1765 и 1770 године. У Земуну је остао до смрти 1810. године. Богатство стечено трговином оставио је Земуну и Земунцима на корист и наук.

Легенда која се већ вековима препричава говори да је Теодор Тоша пред крај живота скоро ослепео. Једне ноћи уснио је сан у коме је лековита вода протицала испод његових винограда. Следећег дана се попео на брег и пустио буре да се слобдно котрља. На месту на коме се зауставило ископао је бунар чијом се водом умио и прогледао. Сведочења кажу да је бунар био непосредно поред данашњег Студентског града скоро тик уз данашњи ресторан Џакарта. И онда као и данас налазио се на путу за Бежанију који је касније у спомен на овог великог човека и добротвора назван по њему. Подаци говоре да је улица Тошин Бунар са најдужим стажом у Земуну. Једино је у току другог светског рата улица променила назив у Герингову.

Теодор Тоша Апостоловић је у једном периоду био и Председник црквене Општине Земун. Земуну и Земунцима даровао је тада Манастир светог архангела Гаврила а данас цркву која наставља свој живот пркосећи времену. Црква се налази у Земунском Градском парку, оази зеленила и дечије радости. Занимљиво је навести да се у једном периоду парк називао.

Picture2

Надам се да ће Вам ова кратка прича о човеку и добротвору послужити као сјајам пример за вредност људског живота?

 

Мирослав Љ Ранковић

cropped-12698234_10206306892851391_5138380991313010742_o.jpg

 

Дух Земуна

Јединственост Земуна видна је и по постојању духа који га прожима и чува. Тако је од његовог настанка. Није га могуће видети али и те како јесте осетити. Не морате бити Земунац . Довољно је да прошетате Земуном и уверићете се у његову моћ. Вратиће Вам осмех на лице, сјај у очи и разлити радост читавим телом. Не можете га заобићи. Налази се свуд. Ушао је у сваку пору и испунио сваки лагум, галерију и видиковац.  Лебди попут ауре изнад града, инспирише и плени. Преноси се ваздухом попут честица које су међу собом повезане невидљивом силом. Ни Кошава им ништа не може. Плешу са животом и Земуном и сваким бићем. Кроз плућа улазе право у срце  мењајући му ритам у љубавни. Последице су тренутно видне и огледају се у промени погледа на живот. Свет постаје лепши, боје топлије, усне укусне а вино некако питкије. Чак је и звук града мелодичан нарочито ако је измешан са хуком Дунавских таласа и све тако до првих тамбураша чије ће Вас мелодије загрлити а гласови љубити све до зоре. Провешћете се као никад и вратити достојни господске части.

37312671_10213329606454842_738146913580220416_n

Довољно је да дођете и дишете пуним плућима. Све остало ће се десити баш како у Земуну бива………….као у бајци.

 

Мирослав Љ Ранковић

12698234_10206306892851391_5138380991313010742_o

 

Јутрос ме је ветар помиловао мирисом твоје коже ………………….

 

886839_900609086725531_1386436923204017415_o_900609086725531Јутрос ме је ветар помиловао  мирисом твоје коже

довољно да узлетим изнад облака и поздравим сунце

захвалан  на постојању ………………….тебе……………….у равни емоција  блиској мом срцу

у равни у којој путујем у сновиђењима у којима лепршају искре указујући на љубав  …….

вишљу од мисли

вреднију од злата

паметнију од ума

једноставну

чисту

љубав

достојну да премости даљине и угледа себе у одразу северних облака  на небу испреплетаног са одразом из твојих очију  утеклом од сивила…………………..

 

Мирослав…………………….

12698234_10206306892851391_5138380991313010742_o