Ознака: Стазама поезије и љубави

DSC_6009

Земун – град створен од мудрости и чежње својих становника

Posted Мирослав Љ РанковићПостављено у Колумне

Вековни град познат по алсима, крововима, брду, кајакашима, спортистима, занатлијама, трговцима и проводу. Изузетно леп ако га посматрате у вече док своју лепоту разлива по таласима Дунава који га љуби. У њему је још могуће слушати тишину и чути звекет тањира кроз отворене прозоре кућа. Једини град који још увек опстаје пред налетом модерних архитеката који зидају челиком и стаклом материјализујући своје визије будућности уз потпуно непознавање прошлости забора-вљајући на меру душе човека.

DSC_4674

Дух Земуна

Posted Мирослав Љ РанковићПостављено у Колумне

Јединственост Земуна видна је и по постојању духа који га прожима и чува. Тако је од његовог настанка. Није га могуће видети али и те како јесте осетити. Не морате бити Земунац . Довољно је да прошетате Земуном и уверићете се у његову моћ. Вратиће Вам осмех на лице, сјај у очи и разлити радост читавим телом. Не можете га заобићи. Налази се свуд. Ушао је у сваку пору и испунио сваки […]

_DSC6786

Запловимо ка ……………љубави кроз ………….

Posted Мирослав Љ РанковићПостављено у Колумне

Историја нас ако је мало боље проучимо извештава да су сва прошла времена и раздобља била тешка. Најтежа су дакако она у којима су владеле епидемије и ратови. Сазнајемо да је фашизам искорењен као и комунизам па и капитализам каквог га познајемо. Преостао је једино либерализам који се непрестано трансформише па одавно не личи на себе. Можда у будућности добије неко ново име или префикс? Чини ми се да је непознат и […]

_DSC2079

Бескрајни временски круг

Posted Мирослав Љ РанковићПостављено у Колумне

Будућност је дошла. Увукла се као љубавник остављајући прошлост времену ком припада. Ја сам седео прекрштених ногу, усправих леђа држећи чашу кроз чији су се нектар преламали зраци сунца које је залазило. За собом је остављало честице које су пламтеле од љубави бојећи небо. Хладиле су се и стапале попут љубавника улазећи у сан у тренутку у коме се варош будила нежним светлом расипајући га по савском огледалу. Месец је каснио али […]

18

На светог Саву

Posted Мирослав Љ РанковићПостављено у Колумне

Давних седамдесетих година када сам ја био мали а свет велик први пут сам рецитовао јавно. Моја бака која је и била идејни творац тог наступа је користила реч деклемовао. Било је то у јутру светог Саве који се празновао по ретким кућама и Храмовима. Сећам се снега и пута уз који је свитало све до мени тада велике цркве.