Негде далеко међу звездама записано је у једну среду

Негде далеко међу звездама записано је у једну среду да је мирис њене косе помиловао извесног………….и да су потекли стихови из његовог срца уливши се убрзо у дрхтаје струна гитаре који су одлазили у таласима и грлили становнике града у граду који баш никад не спава. Чудан је то град, чудни су то таласи нарочито када се измешају са таласима Дунава који од одласка мора Панонског милује лађе и обале заједно са дахом истока ког доноси Кошава додирујући све оне који крај њега ходају онако дубоко замишљени и сами у ноћи. Понеко од  замишљених застане и ослушне тај чудесни мирис опијајући се лепотом трена вреднијег од прохујалих  година. Поглед им одлута у дубине плишаног неба са ког светлуцају светови док се љуљају на таласима стварајући чаролију познату нам под именом љубав и скидајући копрену иза које се појављује вољени лик.  Од тог трена све је лакше и лепше, чулније и милије без обзира на даљину јер храбост превазилази сваку силу и димензију……

Поштовани пријатељи

У Земуну овако свакодневно бива јер град у граду никада не снива……

 

Мирослав Љ Ранковић

37312671_10213329606454842_738146913580220416_n

Авала! Планина крај Београда. Планина коју је волела и поштовала једна од најстаријих култура – Винчанска.

Авала! Планина крај Београда. Планина коју је волела и поштовала једна од најстаријих култура – Винчанска. Из њене утробе експлатисала је цинабарит и руменило руде разносила по читавом тадашњем, њима знаном свету. Лаганим кораком као и знање за које су са путовања доносили право благо. Од шкољки до опсидијана све раширених руку показујући пријатељство.

Недалеко од Авале налази се Археолошко налазиште Винча- Бело брдо на коме ће свако ко га посети чути дивну причу из времена које није познавало ратове и видети насушну потребу за лепотом како се огледа у посудама и фигуринама па чак и отисцима тканина које су их скривале од времена.

Ако пак останете на планини чућете причу о утврђеном Жрнову у доба Турске и споменику Незнаном јунаку из прошлог века. Сигуран сам да ће Вам исспричати причу о Фениксу – Авалском торњу  саграђеног да би се слика и звук уздигли и распрострли небо а срушеног 1999. година од стране сулуде и безчасне нато армаде. Поново је саграђен домаћом памећу и вредним рукама упркос лудилу које још увек влада.

Ако са Авале усмерите поглед ка југу угледачете како се небо огледа у води акумулационог језера у Реснику и уживати колико једно биће може.

Са собом, опростите у себи ћете понети многа сазнања. Причајте их онима које волите. Причајте јер ће и они причати све преносећи поуке на које не треба да заборавимо………………..

 

Мирослав Љ Ранковић

12698234_10206306892851391_5138380991313010742_o

Авала
Авала

 

Ако се усудите да………..

Ако прислоните ухо уз тело своје заборављене гитаре верујем да ћете чути мелодију песме уз коју вам срце игра. Ако притом затворите очи верујем да ћете угледати лице које и данас волите иако је прошло ко зна колико времена. Ако се осмелите па засвирате……………..десиће се чудо које брише границе простора, времена и знаних нам сила дозвољавајући душама да се загрле  изнад свега и заплешу у вртлогу праменова светлости далеких звезда ослобеђених чежње и бола.  Можда ће вам засузити очи, можда ћете осетити дрхтаје који ће продужити ка следећем сну………………… Но сигуран сам да ћете осетити оно за чим сте жудели годинама а нисте могли јасно да дефинишете себи. Наравно овакви осећаји се огледају у вртлогу светлости далеких звезда па ће и особа чије лице сте угледали затворених очију осетити додир ваше душе не сумњајући у љубав и чудо настало из ништавила мисли које скоро непрекидно теку. Дакле пронађите свој заборављени инструмент у шуми обавеза и прислоните ухо…..

 

Мирослав Љ Ранковић

cropped-cropped-12698234_10206306892851391_5138380991313010742_o.jpg

IMG_20210719_101714567