Kako sam naučila da se oslobodim straha od neuspeha

Veći deo svog života provela sam izbegavajući rizik.

Svaka nova prilika, svaka ideja koja bi me mogla pomeriti iz zone komfora, izazivala je paniku.

Umesto da probam, zamišljala sam sve moguće načine na koje bih mogla da pogrešim i da se osramotim. Taj strah me je držao u mestu i polako me odvajao od svega što sam želela da postignem. Najteži trenutak bio je kada sam odbila posao koji sam želela, jer sam mislila da „nisam dovoljno dobra“.

Umesto da prihvatim izazov, okrenula sam se unazad, opravdavala sebe i verovala da je sigurnost vrednija od rasta. Tog dana sam shvatila koliko sam sebi uskraćivala prilike, ne zbog spoljnog sveta, nego zbog sopstvenog straha.

Prvi korak promena dogodio se kad sam odlučila da ne odlažem male rizike. Počela sam sa jednostavnim stvarima: prijavila sam se na radionicu koja mi je delovala zastrašujuće, održala kratku prezentaciju pred malom grupom, probala da napišem članak koji sam dugo odlagala. Svaka mala pobeda, svaki trenutak kada sam dopustila sebi da pogrešim, gradila je poverenje u sopstvene sposobnosti. Učila sam da neuspeh nije kraj puta, već lekcija.

Svaka greška nosila je sa sobom informacije koje sam ranije ignorisala, i polako je strah gubio snagu. Naučila sam da je bol prijema neuspeha daleko manji od žaljenja zbog toga što nisam probala.

Danas gledam na život kao na niz prilika za rast, umesto na niz zamki i prepreka. I dalje osećam strah kad izlazim iz zone komfora, ali sada ga ne ignorišem niti bežim od njega. Prihvatam ga kao pokazatelj da idem pravim putem, putem koji vodi ka mojoj unutrašnjoj slobodi i autentičnosti.

Najvažnija lekcija koju sam naučila je: Neuspeh nije dokaz da nisi dovoljno dobra — to je znak da se hrabro krećeš napred.