На светог Саву

Давних седамдесетих година када сам ја био мали а свет велик први пут сам рецитовао јавно. Моја бака која је и била идејни творац тог наступа је користила реч деклемовао. Било је то у јутру светог Саве који се празновао по ретким кућама и Храмовима. Сећам се снега и пута уз који је свитало све до мени тада велике цркве. Сећам се и деце која су била радосна и рекао бих сад, уплашена од света који је испуњавао простор омеђен загарављеним иконама. У једном тренутку сасвим напред поставили су сто, крај њега столицу на коју је ступила једна девојчица. Приметио сам њене румене образе и погледе присутних које је придржавао поносни осмех. Након неког времена сам и ја коракнуо ка столици и нечијим великим рукама подигнут на сто. Рецитовао сам исто као и данас:

 

„Где год има српско дете
Венац славе данас плете,
Где се српски пише, збори
Тамо свећа данас гори.
Где су српске цркве, школе,

Данас Српчад Бога моле,

Да им пружи руку свету,
Да достигну жељну мету.

Славе деца школску славу
Царског сина – Светог Саву.
Лица су им пуна миља,
Јер Светац их благосиља.“

 

      Нисам добио аплауз али сам сигурно хиљаду пута помилован или пољубљен по челу. Не сећам се како сам сишао са стола али знам да од тог тренутка за своју баку нисам био више само обично дете, већ  неко…………………….. и ето, том стазом корачам и данас и рецитујем баш као и тад из срца.

_DSC9435 copy

Мирослав Љ Ранковић

cropped-204070295_10221439031985412_5714180680533285048_n.jpg

ГЛАСОВИ ПОРЕД ПУТА

Поштовани читаоци

Већина нас свакодневно сазнаје мноштво информација од којих нас неке замисле, науче, покрену и подсете на људе и догађаје које волимо и којима се дивимо нарочито ако смо у прилици да их чујемо у аутентичном гласу који кроз боју и емоције носи отисак душе у времену у коме је снимљен.

Зоран Рајић професионални новинар и правник, дипломац Београдског Универзитета усваршаван у најеминентнијим центрима у Лондону,  Берлину, Бону, Минхену, Келну, Франкфурту и Луцерну већ деценијама оставља гласове поред пута највећих уметника и мислилаца који су радили на овим просторима у јединствену ризницу „Библиофонотеку“ youtube канала Народне библиотеке „Др. Душан Радић“ из Врњачке Бање.

Ускоро ће бити објављен тонски запис интервјуа аутора Зорана Рајића са Матијом Бећковићем чиме ће број доступних снимака бити 250. Неизмерно благо остављено у гласовима наставља свој пут пружајући себе генерацијама које долазе. Аутор је планирао да сви записи (444) буду објављени до почетка 2027.године.

Не могу а да се не запитам колико је муке и мудрости било потребно да се сви снимци интервјуа сачувају, систематизују, тонски уобличе и обраде у формат доступан свима који желе да их чују. Јединствен пример доследног и систематског рада коме теже сви интелектуалци и све институције.

У своје име изражавам најдубље поштовање делу и личности господина Зорана Рајића и топло препоручујем да посетите  youtube канал Народне библиотеке „Др. Душан Радић“. Сигуран сам да ћете обогатити себе и све оне којима отворите врата ове јединствене ризнице. Препоручујем да прочитате и „Реанимацију“, реч аутора поводом 250. гласа поред пута Библиофонотеке.

 

Мирослав Љ Ранковић

Песник, фотограф, сликар и неко ко уме да воли……

3. Zoran Rajić, autor Bibliofonoteke,

 

 

 

 

 

 

Поводом јубиларне 250. епизоде Библиофонотеке, реч аутора

                               Р  Е  А  Н  И  М  А  Ц  И  Ј  А

Прича са излета + Храбри и нејаки, ослобођени од разних страхова…

           Званична верзија. Стоп. Место догађања: обала Медитерана. Стоп. Стање пацијента: дубока кома, престанак рада органа и виталних функција. Стоп. Реанимација, трајање: мање од 30 секунди. Стоп. Строга интензивна нега…  Мој субјективни осећај. Као да су ме отели ванземаљци. Боравак у хоспиталној установи био је као снимање другог дела филма Лет изнад кукавичјег гнезда. Повратак у Мало Место Лековитих Вода санитетом личио је на наставак филма Спашавање редова Рајана. Једно је тачно. Добра вест је да сама смрт не боли. Лебдите. За тих пола минута проведених тамо нисам видео никог. Лоша вест  је да вас нико оданде није поздравио. Непрегледна белина. Тамо нема ничега. Заправо све је само сада и овде, одакле ми у ствари осмишљавамо и креирамо ону другу страну, па нам се чини да смо направили нешто важно. А можда тамо треба остати дуже да бисте некога срели и поразговарали!? Ко зна!? Они који су се вратили тешко да могу да вам кажу нешто више. Питајте оне који су тамо остали! Кривио сам самога себе због моје честе комуникације са оностраним, нарочито у последњим објављеним лирским записима, причама и јавним наступима. Када често изазивате судбину, она ће једном сигурно и да вам се догоди. Ипак, вратио сам се и успео да учествујем у још једном јубиларном догађају.

             Као јубиларни 250. документарни видео приказ Библиофонотеке, објављен је Матија Бећковић, српски песник и академик. Нештедимице је беседио Матија. Зато га и има у сваком углу колективног памћења а да то не би прошло без нас, ето имамо га и ми. Са њим је сада лако бити, требало је дружити се онда, када је све било много опасније а само је деловало наивно. Међутим, на опште запрепашћење свих угоститеља, овога пута моја три омиљена мускетара – монтажер, равнатељ и професор нису прославили овај догађај, нити су попричали по једну туру на Тргу песника. Не верујем да им је понестало стимулативних освежавајућих напитака. Зима је, па претпостављам да су на неким скровитим местима, без помпе, без сцене, без публике… Можда чекају мене да дођем, када поново проходам бар као робокап. Тек, десило се!? Рађамо се и умиремо храбри и нејаки. Што смо старији, све смо више ослобођени од разних страхова. Страха од живота, од његове одјавне шпице, од изговорених и написаних речи, од рачуна и кредита, од губитка посла, новца, љубави, хране… Тек, Његово Краљевско Височанство – Метаболизам је све спорији док се куглица рулета једнога дана у потпуности не смири и заустави на црном пољу, број 33… Све се одвија као на успореном снимку. Јасно се види лепота покрета и дубина чистих мисли.              .

            У читаности и гледаности, мртва је трка између водитељки временске прогнозе, црних хроника, лаких страница и лепотица са дуплерица. Библиофонотека је мало реанимирана са шпицом, са живим саговорницима и са новим музичким уводним и одјавним мотивима. Пројектовано је да се Библиофонотека одјави крајем децембра 2026. или у другој половини јануара 2027. године. Тада Библиофонотека неће да има мање од 444 епизоде у којима ће драматуршки да буде обрађено више од 555 интервјуа. Минимална екстремна вредност биће преко 1000 прегледа по епизоди а максимална 20 хиљада. Број лајкова кретаће се од 10 до 250, такође по епизоди. Очекивано је да број пратилаца буде између 1500 и 2000 а свеукупан број прегледа око милион. Свака епизода за мене је празник. Библиофонотека се не такмичи ни са ким. Она једноставно и само, сведено и минималистички, приказује и показује све што има и са чим располаже, све лепо што нам се догађало и што у овом веку тешко да може да се понови. Нема ко и нема шта. Да понови старо или да створи ново, бар да личи… Још једном написах јерес и заточих душу своју. Библиофонотека се простире на три века. Живот је парадокс. Живот је игра речи и бројева. Ни мање редакције, ни веће продукције. Статистика је најпаметнија наука. Трка је само са временом. До јубиларне 300. епизоде Библиофонотеке, свако добро!

                                                                                     З о р а н    Р а ј и ћ

БЕОГРАДСКА ЛУКА

Ретки градови су попут Београда саздани на ушћу двеју великих река испуњених животом. Из њих пијемо воду, ловимо рибу, слушамо пој птица и користимо их још увек за одливање комуналних вода.  Иако свакодневно посматрмо пловидбу страних крузера само се ретки усуђују да их искористе за пловидбу, љуљање на таласима и бескрајно уживање какво вода пружа.  Још ређе су фирме које организују крстарења у каквим-таквим пловилима пружајући бар на трен прилику да онима који воле а немају могућности уживају. Све досадашње иницијативе па чак и ретке покренуте нису опстале.  За разлику од градова у Холандији и Француској који су од пловидбе њиховим рекама направили рај за становнике и туристе ми своје терамо од обала преграђујући реке од обала и људи плутајућим објектима.

Надам се да ће неко некад увидети да су реке извор живота на којима људи треба да уживају а луке места сусрета култура ?

Мирослав Љ Ранковић

2

Јутрос ме је ветар помиловао мирисом твоје коже ………………….

 

886839_900609086725531_1386436923204017415_o_900609086725531Јутрос ме је ветар помиловао  мирисом твоје коже

довољно да узлетим изнад облака и поздравим сунце

захвалан  на постојању ………………….тебе……………….у равни емоција  блиској мом срцу

у равни у којој путујем у сновиђењима у којима лепршају искре указујући на љубав  …….

вишљу од мисли

вреднију од злата

паметнију од ума

једноставну

чисту

љубав

достојну да премости даљине и угледа себе у одразу северних облака  на небу испреплетаног са одразом из твојих очију  утеклом од сивила…………………..

 

Мирослав…………………….

12698234_10206306892851391_5138380991313010742_o